Ministarstvo poljoprivrede objavilo je pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima.
Kako je za "Politiku" rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, cilj je bio da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje.
Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu. Treba napomenuti da se ne radi niokakvim otkupnim cenama Vlade, već samo o nekakvoj projekciji koliko bi nešto na našem tržištu trebalo da košta. Cenu će, na kraju, ipak odrediti samo tržište, odnosno oni koji su po nekoj ceni spremni nešto da prodaju ili kupe.
"Ideja je da pre žetve, na osnovu tržišno zasnovanih informacija kod nas i u svetu, damo proizvođačima informaciju o očekivanim cenama. Naravno, tu postoje i određena ograničenja u zavisnosti od toga šta će se događati u aprilu, maju kada je reč o vremenskim prilikama", istakao je Nedimović i dodao da su korišćeni podaci svetskih organizacija koje se bave dugoročnom prognozom i planiranjima na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Srpski poljoprivrednik, rekao je ministar, treba da bude obavešten, a ne ucenjen od strane nakupaca i takozvanih otkupljivača, koji profitiraju na njihovoj neobaveštenosti.
"Ovo se neće svideti velikima jer su do sada imali svoje sajtove gde su objavljivali cene. Sada je država izašla prva sa takvim informacijama jer želimo da sprečimo špekulacije na tržištu", istakao je ministar poljoprivrede.
On je dodao da postoji nekoliko kurioziteta, na primer, cena suncokreta će sigurno biti veća nego prošle godine, ali još se čekaju analize koje će pokazati u kom intervalu će se kretati.
"Svetsko tržište palminog ulja podbacilo je i nema kompenzacije za tu vrstu ulja. U našoj kulturi ta namirnica nema preveliki značaj, ali je na globalnom tržištu postojala nestašica, što je dovelo do rasta tražnje za suncokretovim uljem", istakao je Nedimović i dodao da su i za kukuruz i pšenicu trenutna očekivanja u pogledu cene veća nego prošle godine.
Kada je reč o ceni maline, oko koje se svake godine lome koplja, ona se procenjuje na 1,25 evra po kilogramu (avans) za delimično ugovorenu proizvodnju.
Navodi se da su početkom ove godine neke kompanije koje imaju delimično ugovorenu proizvodnju i prodaju već zaključivale ugovore na taj iznos.
Analiza SEEDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.
Poslovično, najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve. Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast, piše list.
Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra. Kada je reč o soji, njena cena će se kretati između 320 i 340 evra.
Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine. Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.
