I Emirati su odlučili da nam pojeftine gorivo

Ujedinjeni Arapski Emirati su najavili rekordnu proizvodnju nafte i tako se pridružili Saudijsko Arabiji u ratu cenama nafte protiv Rusije.

Saudijska Arabija, koja je proteklog vikenda već saopštila da će u aprilu podići pumpanje na rekordnih 12,3 miliona bpd, juče je najavila dodatno povećanje proizvodnje.

Glavni izvršni direktor Saudi Aramka, Amin Naser, izjavio je da ova državna nafta kompanija planira da poveća kapacitet sa 12 miliona na 13 miliona barela dnevno, dodajući da je to naložilo ministarstvo energetike.

Nije određen vremenski okvir za realizaciju tog ambicioznog plana, koji iziskuje ulaganje od više milijardi dolara.

Povećanjem isporuka, Rijad i Abu Dabi će u aprilu zajedno “ulivati” dodatnih 3,6 miliona barela nafte dnevno na tržište koje je već zasićeno. Sve ovo se dešava u trenutku kada se procenjuje da će u 2020. godini globalna tražnja za gorivom prvi put opasti u poslednjih skoro 10 godina usled epidemije korona virusa koji je prigušio ekonomsku aktivnost u većini zemalja sveta, napominje Rojters.

Ove dodatne količine nafte koje dva zalivska saveznika planiraju da isporučuju procentualno odgovaraju iznosu od 3,6 odsto globalnih isporuka.

Pored toga, iz Moskve se juče čulo da bi ruske naftne kompanije mogle da povećaju proizvodnju za do 300.000 barela dnevno a, možda, čak i do 500.000 barela.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je, međutim, ocenio danas da povećanje proizvodnje nije “najbolja opcija” i dodao da je Moskva i dalje otvorena za dijalog sa Organizacijom zemalja izvoznica nafte.

Alžir, koji je članica OPEK-a, saopštio je da su u toku intenzivni razgovori i da je ministar energetike UAE Suhail al-Mazrui pozvao na postizanje novog sporazuma o proizvodnji u okviru neformalne alijanse OPEK+ (sa Rusijom), koju čine članice naftnog kartela i drugi proizvođači s Rusijom na čelu.

Saudijska Arabija je, međutim, zauzela stav da su razgovori besmisleni ako ne dovedu do dogovora.

Cene nafte su se ovih dana gotovo prepolovile u odnosu na početak godine zbog strahovanja da će države OPEK-a preplaviti tržište u svojoj bici s Rusijom za tržišni udeo.

Do raskola između Rusije i Rijada došlo je nakon što je Moskva prošle nedelje odbila predlog OPEK-a za dublje rezanje proizvodnje, tako da je propao pakt koji je od 2016. godine doprinio porastu cena “crnog zlata”.

Prema podacima sa platforme “dailyfx.com”, koja u realnom vremenu prati kretanje cena nafte, severnomorska nafta “brent” je trenutno u padu za 2% i trguje se za 36,63$ po barelu, a naniže klizi i američka nafta WTI i to za 2,4%, na 33,63$ za barel.

BERZE ŠIROM SVETA SRLJAJU U AMBIS

Cene akcija na azijskim berzama su danas oštro pale, indeksi na Volstritu su usled katastrofalnih gubitaka na ivici "međveđeg tržišta" (kada se brokeri 'klade' na pad), a indeksi na evropskim berzama fjučersa su se survali na najniži nivo od sredine 2016. godine.

Ovakvom razvoju događaja su, pored pandemije korona virusa koja je izbacila iz koloseka svakodnevni život miliona ljudi, doprineli i pad cena nafte kao i odluka predsednika SAD Donalda Trampa da zabrani na 30 dana sva putovanja iz Evrope, što može još više da poremeti svetsku trgovinu i dodatno uspori globalni rast.

U Evropi, indeks EuroStoks 50 na tržištu fjučersa potonuo je za 6,3% nakon što je prethodno zabeležio pad od čak 8,3%, izveštava Rojters,

Londonski indeks fjučersa FTSE je izgubio 5,6%, a nemački DAKS 6%.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7 sati u minusu od 4%, spustivši se na najniži nivo od početka 2019. godine.

Na Tokijskoj berzi, Nikei indeks je oslabio 3,8%, dok su akcije u Šangaju, Hong Kongu, Južnoj Koreji, Australiji i Singapuru skliznule između 1,6% i 8%.

Oštro su pali i američki terminski indeksi. Indeks fjučersa S&P 500 je jutros u padu za 4,7%, nakon što je već juče potonuo za 4,9%.

Terminski indeks Dau Džons trenutno beleži gubitak od preko 800 poena, posle jučerašnjeg pada od 5,8%, što ga je prvi put od finansijske krize 2008. gurnulo na "medveđe tržište", budući da je oslabio 20 odsto u odnosu na nedavni rekordan nivo.

Cena zlata je blago porasla, za 0,1% na 1.636$ za uncu, ali je i dalje znatno ispod nivoa zabeleženog u ponedeljak od preko 1.700$ za uncu.

Prinos na 10-godišnji američke obveznice skliznuo je usled tražnje za pet baznih poena na 0,766%, a za toliko je pao i prinos na dvogodišnje državne hartije od vrednosti na 0,449%.

Bakar, koji se smatra merilom globalnog ekonomskog zdravlja zbog njegove široke industrijske upotrebe, pao je na trogodišnji minimum.

Na tržištu valuta, dolar je oslabio prema japanskom jenu i švajcarskom franku. Američka valuta je pala za 0,8% na 103,66 jena, a prema švajcarskom franku je potonula za 0,3%, na 0,9344 franaka.

Evro se trgovao na 1,1292$, u usponu za 0,2%, a britanska funta se spustila na 1,2807$, na najniži nivo u ovoj nedelji.

Sve oči su sada uprte na sastanak Evropske centralne banke koji treba da bude održan kasnije danas, pri čemu akteri na finansijskim tržištima očekuju da će ECB dodatno sniziti kamatne stope čime će se pridružiti drugim centralnim bankama, između ostalih britanskoj, američkoj i australijskoj, koje su već donele takve odluke.