Poslodavci reakcije na ekonomske mere Vlade od 5 milijardi evra

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

POSLODAVCI ZADOVOLJNI: "Bolje i od onog što smo tražili"

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Unija poslodavaca Srbije (UPS) ocenjuje pozitivno najavljene mere državne pomoć preduzećima u vreme epidemije. I Srbija primenila najbolje evropski modele, kažu ekonomisti.

Izvor: Guliver/ Getty Images, B4LLS/iStockphoto

Sudeći po saopštenju iz Udruženja poslodavaca Srbije, domaći biznismeni su više nego zadovoljni namerama Vlade da pomogne privredu u ovim teškim vremenima vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa.

Ono što je kao ekonomske mere Vlade Srbije u nedelju predstavio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je "više od onoga što je Udruženje očekivalo, a posebno je značajna podrške mikro i malim firmama".

Možda će vas zanimati

"Sinoć je izloženo mnogo više nego što smo mi tražili. To će biti velika stvar u ovoj teškoj situaciji borbe sa koronom. Naša Vlada i predsednik su izašli sa merama koje će pomoći privredi da preživi, a možda čak i da joj da 'odskočnu dasku' za ubuduće", kaže predsednik Izvršnog odbora UPS-a Andreja Brkić.

Država je iznela program ekonomskih i fiskalnih mera težak 5 milijardi evra. Od toga700 miliona evra je za podršku mikro i malim preduzećima kako bi njihov biznis opstao posle krize koju je izazvao virus korona.

Prema rečima predsednika Srbije, podsticaj će dobiti sva onda preduzeća koja nisu otpustila više od 10 odsto radnika, kao i da će svi koji su radnike zaposlili, država gledati da nagradi.

Posebno ističe pomoć države da se kroz bankarski sektor i garancijski fond pomogne mikro i malim preduzećima kojima je ta pomoć najneophodnija a kojima su banke u prethodnom periodu teško izlazile u susret kada je reč o odobravanju kredita, posebno ako su ta preduzeća imala finansijske probleme u prošlosti.

"NISMO MNOGO OTPUŠTALI"

Na pitanje Tanjuga da li je bilo zabeleženih slučajeva otpuštanja među članicama Unije, Brkić kaže da nije bilo otpuštanja, ili je ono bilo minimalno, a navodi suprotan primer jedne firme koja je povećala plate svojim radnicima. "Mi radimo puno na tome da skupimo dobru radnu snagu i zbog toga smo tražili, tražimo i tražićemo da se smanje parafiskalni nameti, ali sada je vreme da se ti zahtevi stave sa strane", kaže Brkić navodeći da su predložene mere države podsticajne.

Mikro i mala preduzeća, kojih u Srbiji ima oko 600.000, kaže, ovim merama će moći da dobiju sredstva da se oporave i zaposle nove radnike

"PAKET MERA DOBAR I NEIZBEŽAN"

Paket ekonomskih mera koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dobar i neizbežan, pošto bez podrške države biznis u situaciji izazvanoj epidemijom korona virusa ne može da opstane, izjavio je danas ekonomista Goran Nikolić.

Kaže da je predviđeni paket u uskladu sa onim što radi većina država u svetu, a posebno evropskih i SAD, a to je pomoć biznisu.

"Dakle, bez podrške države biznis ne može da opstane i to je zaključak do koga su došle skoro sve zemlje i svi relevantni ekonomisti", rekao je Nikolić Tanjugu.

Analizirajući tri vrste najavljenih mera, dodaje da se sve svode na upumpavanje novca, odnosno garancije datim banakama da se podrže domaća preduzeća.

Prva mera je, kako kaže, veoma važna sa aspekta zaposlenosti, a to je pomoć malim i srednjim preduzećima kroz garantovanje tri minimalne mesečne zarade za sve zaposlene.

Druga stvar je, ističe, još važnija sa makroekonomskog aspekta, a to je pomoć preko garancija datima bankama. Tu je predviđeno 2 milijarde evra kredita sa malom kamatom, od čega bi država dala četvrtinu iznosa ioš garantovala za deo ostatka.

"Mislim da je to opet jedini način da se banke podstaknu, one imaju novac, ali je rizično da ga plasiraju nekom preduzeću čiji je opstanak u pitanju. Tako da će ovaj garantni fond, kako će se verovatno zvati, biti način da se banke motivišu da plasiraju preduzećima novac po niskim kamatama i verovatno sa grejs periodima i to onim koja inače ne bi mogla da dobiju kredite ili bi dobili po veoma visokim kamatama".

Nikolić je naglasio da je ta mera veoma važno pošto bi domaća preduzeća mogla da dođu u nezgodnu situaciju, ne samo na domaćem tržištu, već i u konkurenciji sa stranim firmama koje već imaju pomoć.

DRAKULIĆ: ČEKAMO MERE... I KREDITE

Privremena obustava plaćanja kredita je dobra mera za preduzeća, ali su zato banke prestale da odobravaju nove kredite, kaže predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, Zoran Drakulić. "Treba bankama upumpati dodatnu likvidnost, jer privreda mora i dalje da živi i potrebni su i dalje novi krediti, jer ako toga nema privreda je i dalje mrtva", naveo je Drakulić. Kaže da privrednici imaju sada probleme posto su sa nekim klijentima zaključili ugovore, na primer, za kupovinu robe, ali da su banke kada je doneta mera za odlaganje otplate kredita prestale da puštaju nove kredite iako su oni već na neki način bili odobreni i garantovani, pošto su banke bile zatečene.

Treća mera su korporacijske obveznice koje bi delimično finansirala država, dodao je on.

"Mi nismo do sada imali tako nešto i biće zanimljivo kako će to biti regulisano. U svakom slučaju, da bi veća preduzeća mogla da izdaju obveznice i po svemu sudeći bi država na neku način učestvovala u kupovinu tih obveznica, čime bi ta preduzeća bila finansirana".

To se već dešava u evrozoni i SAD, Kini i Japanu, napomenuo je Nikolić, dodajući da bi tako i naša preduzeća na finansijskom tržištu mogla da se zaduže.

Objašnjava da je to kao kada se uzima povoljan kredit, ali da je mehanizam drugačiji.

"Mislim da su te mere neizbežne. Koliko će fiskalni deficit porasti je teško reći, ali verovatno ne manje od pet odsto BDP, verovatno i više. U svakom slučaju, to i nije tako veliki iznos imajući u vidu obim pomoći i pakete fiskalnih mera koje pripremaju druge zemlje", rekao je Nikolić.

Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, kaže da je ponuda države dobra, ali da treba videti kako će na nju odreagovati privreda.

"Treba videti da li će se, kako preduzetnici, tako i mikro, mala i srednja preduzeća, odlučiti da ove kredite koriste u situaciji kada jako teško mogu dugoročno da predvide efekte po svoje poslovanje", rekao je Grubišić za Tanjug.

Kaže i da je sada jako teško praviti planove, a da se sa nekim planovima mora ući u zaduživanje.

RAST BI MOGAO BITI 1%-2%

Paket mera podrške ekonomiji od pet milijardi evra pomoći će privredi Srbije da lakše prebrodi posledice krize, a rast BDP-a prema trenutnim projekcijama mogao bi biti 1%-2% umesto bez krize realnih 4%-5%, rekao je danas direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

"Ukupni efekat, iznosi oko 167 milijardi dinara, što je skoro ekvivalent onome što se na kraju februara zateklo na računu države, odnosno tolike su bile unutrašnje rezerve države", rekao je on.

Kovačević je povodom druge mere - finansiranja tekuće likvidnosti preduzeća preko garantnog Fonda za razvoj države – rekao da se preko banaka već sprovodi.

NALED: POREZI I DOPRINOSI NAJVEĆA MUKA

Većina privrednika smatra da je najvažnije da se dođe do smanjenja ili odlaganja naplate poreza i doprinosa na zarade, saopštio je NALED. Čak 69 odsto privrede predviđa da će posledice epidemije trajati od šest meseci do godinu dana a među 110 anketiranih kompanija i preduzetnika kao najveći izazov označili su naplatu i likvidnost (65%), zatim pad tražnje (45%), ali i problemi sa redovnom isplatom zarada (32%), organizacijom rada i redovnim izmirivanjem obaveza ka državi.

"To je već delimično preduzeto. Recimo, Narodna banka Srbije preko svop aukcija ulila je dodatnu likvidnost bankama, da bi one bile stimulisane da kreditiraju i vrše revolving kredita", rekao je Kovačević za TV Pink.

Dodao je da Srbija ima najozbiljniju industriju u regionu, koja ima pozitivan trend rasta i investiranja, i podsetio da je industrija u strukturi našeg BDP-a sa više od 21 procenata, a turizam i hotelijerstvo koji su zbog krize stali na oko tri posto.

"Ta struktura je važna u smislu mogućnosti oporavka i održanja, jer u vreme epidemije turizam ne može održati, ali industriju možete", rekao je on.

Kovačević je rekao da će svet pretrpeti recesioni udar u ovoj godini ali da se nada ponovnom rastu ekonomije u sledećoj godini.

Procenjuje se da će američka i nemačka ekomija imati negativne stope rasta i da će niže od planiranih ali pozitivne stope rasta imati i kineska i indijska ekonomija, rekao je on i dodao da su ekonomije na svetu međuzavisne.

"Nazire se kraj epidemija na Dalekom istoku u Kini, u Indiji nije uzela veliki mah, ni u Japanu takođe, i to su ekonomije koje hvataju zalet i mogu da kao lokomotive povuku i zapadne ekonomije", rekao je Kovačević.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Boatsinker

Kako to da mi radimo svo vreme i naša plata će biti 65%? Šef je rekao da smo u sranju, a količina posla ista. Oni ovo stanje iskoriščavaju. Kod koga se žaliti, i ko će biti kažnjen zbog ovog? Kako žalbu dokazati? Pomoć?

Da

Kako bre zadovoljni, botovi sa americkog CNN tj. N1 kazu da smo u nikad gorem stanju. Nemoguce je ovo, au.

Simao

@Da Dovoljno je reći N1

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

loader