Bonitetna agencija Fič rejtings (Fitch)dala je negativno mišljenje o izgledima za unapređenje rejtinga bankarskog sektora Centralne i Istočne Evrope zbog pandemije koronavirusa.
Time je Fič revidirao svoje prethodno mišljenje za banke tržišta Bugarske, Hrvatske, Češke, Rumunieje i Slovenije, sa stabilnog u negativno.
Ekonomski pritisci koji su rezultat širenja korona virusa su kreditno negativni za banke Centralne i Istočne Evrope i mogli bi da imaju negativan efekat na kreditni rejting, naveo je Fič u saopštenju objavljenom sinoć na veb stranici agencije.
Agencija je dodala da će od raspoložive podrške centralnih banaka zemalja CIE zavisiti da li će se ovi pritisci pretvoriti u negativne ocene kreditnog rejtinga.
Niže kamatne stope i, u nekim jurisdikcijama, nestabilnost deviznog kursa, takođe će doprineti slabljenju profitabilnosti zajmodavaca, navodi Fič.
"Stepen pritiska na banke zavisiće od obima i trajanja ekonomskog usporavanja, strukture nacionalnih ekonomija, kretanju kursa i kamatnih stopa, mera kojima se reaguje, poslovnog profila svake banke pojedinačno, izloženosti riziku i finansijskih metrika pre pandemije", ukazuje rejting agencija.
Kvalitet korporativne aktive će oslabiti u celom region CIE zbog oštrog pada ekonomskih aktivnosti, ističe Fič.
Mala i srednja preduzeća (MSP) i mikro preduzeća generalno su najugroženija s obzirom na ograničenu finansijsku fleksibilnost da apsorbuju prihode i pritiske na likvidnost.
Ekonomski pritisak će takođe poremetiti napredak banaka u rešavanju nasleđenih problema vezanih za kvalitet aktiva u zemljama gde su ti problem i dalje znatni, posebno u Bugarskoj, ocenjuje Fič.
Profitabilnost banaka će oslabiti zbog usporavanja novih zajmova, većih tro'kova rizika i pritiska na marže zbog smanjenja kamatnih stopa na nekim tržištima (Češka, Poljska, Rumunija), ali će nizak ili negativan rast kredita pomoći da se neutrališe pritiska na solventnost.
Prema Fiču, likvidnost verovatno neće biti izložena velikom pritisku jer su rezervisanja zamašna, pri čemu se finansiranje odvija uglavnom iz depozita klijenata, a sredstva podrške za finansiranje u hitnim situcijama dostupna su od centralnih banaka.
Ipak, bankarski sektori u ekonomijama u kojima je zastupljenije plaćanje gotovinom, poput Bugarske i Rumunije, mogli bi da zabeleže veće odlive depozita, zaključeuje Fič.
Fič se u ovom izveštaju ne bavi Srbijom, ali ne treba smetnuti s uma da je u toku preuzimanje najveće domaće banke, Komercijalne banke od strane slovenačke NLB banke.
