Kako navodi portal Politico.eu, Evropska unija se ne može pohvaliti najdubljim džepom, ali morala je da nemačkoj kompaniji Kjurvak u ovu svrhu ponudi kredit od 80 miliona evra, nakon "ideje" meričkog predsednika Donalda Trampa da tu firmu dovede u SAD kako bi ona tamo razvila vakcinu.

Međutim, na potencijalnim vakcinama trenutno radi više od 70 timova u svetu, a svaka od faza razvoja predstavlja priličan izdatak, pa je očigledno da je navedena suma tek kap u moru.

Vakcina će koštati "milijarde, milijarde i milijarde", kaže direktor jedne konsultantske kuće sa sedištem u Belgiji.

"Reč je o profilaktičnoj vakcini za celokupno stanovništvo na planeti", napominje on.

Po završetku razvoja, svaka potencijalna vakcina najpre mora da bude testirana na životinjama, a tek potom na ljudima, da bi se utvrdilo koliko je bezbedna.

Zatim slede ispitivanja šireg obima, da bi se dokazala njena efikasnost, kao i dobijanje odobrenja regulatornih tela i, na kraju, masovna proizvodnja u količinama od možda i nekoliko milijardi doza.

Prema procenama jedne fondacije za finansiranje naučnih istraživanja, razvoj delotvorne vakcine za korona virus mogao bi da košta dve milijarde dolara, ali u tu sumu nisu uračunati troškovi proizvodnje, dok jedan tim ekonomskih stručnjaka tvrdi da će javni budžeti opredeljeni za ovu svrhu morati da budu višestruko uvećani.

U cilju prikupljanja 8 milijardi dolara za razvoj vakcine, kao i za sredstva za dijagnostikovanje i lečenje korona virusa u celom svetu, Evropska komisija će 4. maja organizovati donatorsku konferenciju u saradnji sa drugim organizacijama, navodi portal.