Srpski poljoprivrednici generalno, iz neznanja ili "neće mene" kalkulacije, ne osiguravaju svoje useve i kulture. A trebalo bi, jer je veoma povoljno, a vremenske prilike će iz godine u godinu biti samo gore, kažu iz države. Ali, ima krivice i kod osiguranja.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević posetio je opštinu Aleksandrovac, gde je obišao više sela pogođenih nevremenom i poljoprivrednicima sugerisao da osiguraju svoje useve.
Bogićević je razgovarao sa lokalnim stanovništvom o šteti pričinjenoj usled nevremena i istakao da su klimatske promene dovele do toga da je vreme nepredvidivo i da u poljoprivredi "nema više ništa od gledanja u nebo".
"Ono što je bitno jeste da se mere koje država pruža što više koriste, prevashodno osiguranje useva i nabavke protivgradnih mreža", istakao je Bogićević.
Kako je kazao, većina poljoprivrednih gazdinstava koje je danas obišao nije osigurana, odnosno 90 odsto njih to nije.
"Šteta je velika, uložen trud celih porodica je u petnaest minuta nestao. Država daje 40 odsto premiju osiguranja, 30 odsto opština Aleksandrovac, što je 70 odsto. Ljudi moraju da se naviknu da ovaj svoj trud osiguraju da ne bi došlo do situacija gde ne možemo ništa da učinimo", kazao je Bogićević u izjavi novinarima.
Nakon obilaska poljoprivrednih gazdinstava, Bogićević je obišao i Vinariju Ivanović, jednu od, kako je sam rekao, boljih vinarija ne samo u župskom kraju, već i u celoj Srbiji.
Kao opravdanje zašto ne osiguraju svoj posao, poljoprivrednici su dosad navodili da je to skupo, što je donekle tačno, i neisplativo, što je problematična tvrdnja.
Doduše, u prilog tome što "idu na rizik" ide to da se ni osuiguravajuće kuće nisu baš potrudile da u ovoj oblasti zablistju ponudama i ažurnošću. Neki poljorovrednici, koji su osigurali svoje useva, žale se da se uvid u štetu kada ona nastane vrši tek desetak dnaa i li dve nedelje posle nekog neveremena, kada je prava situacija teško procenjiva i onda im se umanjuje suma za odštetu. Da takve prakse ima potvrdio je nedavno i ministar zadužen za ruralni razvoj, Milan Krkobabić.
