Emocionalno inteligentno restartovanje vestacke inteligencije

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

ROBOTI u emocionalnoj krizi – kako da razumeju ljude

Autor Georgi Mitev Šantek Izvor Financial Times
Autor Georgi Mitev Šantek Izvor Financial Times

Rana el Kalubi (Rana el Kaliouby) je čitavu svoju karijeru posvetila rešavanju jednog problema koji sve više dobija na značaju: kompjuteri ne razumeju ljude. Sada je posao još složeniji jer umešale su se i emocije.

Izvor: Tanjug/AP Photo/Francisco Seco
heder FT Financial times Izvor: Financial times


(Autor: John Thornhill )

El Kalubi radi, najpre kao naučni saradnik Univerziteta u Kembridžu i Instituta za tehnologiju u Masačusetsu a danas kao suosnivač i izvršni direktor bostonske start-ap kompanije Afektiva (Affectiva) koja se bavi veštačkom inteligencijom , na razvoju interakcije između ljudskih bića i robota (Human Robot Interaction, HRI) već više od 20 godina.

"Današnja tehnologija ima visoku kognitivnu inteligenciju, odnosno IQ, ali ne poseduje nikakvu emocionalnu inteligenciju, EQ", izjavila je ona u telefonskom intervjuu.

"Suočavamo se sa krizom empatije. Moramo da promenimo tehnologiju da bi ona bila više usmerena ka ljudima.”

Možda će vas zanimati

To nije bio veliki problem u vreme kada su kompjuteri obavljali samo pozadinske radnje, kao što je obrada podataka. Međutim, kako su kompjuteri dobijali sve značajniju ulogu u neposrednom kontaktu sa ljudima, kao digitalni asistenti ili roboti-vozači, zabrinutost je počela da raste. Danas je direktna interakcija između kompjutera i ljudskih bića sve prisutnija, u brojnim različitim okruženjima.

Da bi se ispunili novi zahtevi, došlo je do naglog razvoja emocionalne veštačke inteligencije (VI), čiji je cilj da ojača poverenje u rad kompjutera, tako što će unaprediti interakciju između kompjutera i ljudi. Međutim, neki istraživači su već izrazili zabrinutost da bi emocionalna VI mogla imati suprotan efekat i dodatno urušiti poverenje u tehnologiju, ako bi bila zloupotrebljena u cilju manipulacije potrošačima.

U suštini, emocionalna VI nastoji da klasifikuje ljudske emocije i da odgovori na njih tako što će "pročitati" izraze lica ljudi, skenirati pokrete očiju, analizirati ton i visinu glasa i pretražiti emocije koje su izražene u porukama elektronske pošte. Ova metoda se već koristi u mnogim sektorima, od industrije video igara, preko reklamiranja i kol-centara, do prodaje osiguranja.

Konsultantska kompanija za informacione tehnologije Gartner prognozira da će do 2022. godine 10 odsto svih personalnih uređaja sadržati neki oblik tehnologije za prepoznavanje emocija.

Američki gigant internet trgovine Amazon, čiji je digitalni asistent "Aleksa" (Alexa) prisutan u milionima domova, prijavio je patente u oblasti tehnologije za detekciju emocija, koja će moći da prepozna da li je korisnik srećan, besan, tužan, uplašen ili pod stresom. To će, kako kažu, pomoći "Aleksi" da odabere kakvu muziku da pusti ili kako da personalizuje ponudu za kupovinu.

Afektiva je razvila sistem za prepoznavanje emocija postavljen unutar vozila, koji, pomoću kamera i mikrofona, može da "oseti" da li je vozač pospan, dekoncentrisan ili besan, i da na to odreaguje pritezanjem sigurnosnog pojasa ili snižavanjem temperature.

Japanski konglomerat u sektoru informacionih tehnologija Fudžicu (Fujitsu) ugrađuje senzore u lutke u prodavnicama odeće, koji prate gde je usmeren pogled kupaca i šalju direktna obaveštenja najbližim prodavcima sa predlozima kako da na najbolji način personalizuju svoj pristup kupcu.

U nedavnom izveštaju kompanije za profesionalne usluge Aksenčer (Accenture) o takvim načinima korišćenja emocionalne veštačke inteligencije napominje se da bi navedena tehnologija mogla pomoći kompanijama da prodube svoj odnos sa potrošačima. Međutim, takođe se upozorava da je korišćenje podataka o emocijama samo po sebi riskantno, jer uključuje izuzetno visok nivo intimnosti u koju se, kako mnogi potrošači smatraju, ne sme zadirati. Takvi podaci bi mogli biti i dvosmisleni, te bi tako doveli do grešaka koje bi bilo teško ispraviti.

Institut "Ej-aj nau" (AI Now Institute), istraživački centar sa sedištem na Univerzitetu u Njujorku, takođe skreće pažnju na nesavršenosti emocionalne veštačke inteligencije (ili, kako oni to nazivaju, tehnologije za prepoznavanje afekta), upozoravajući da to ne bi trebalo da bude jedina tehnologija koja se koristi pri donošenju odluka za koje je potreban visok stepen ljudskog rasuđivanja, kao što je zapošljavanje novih radnika, određivanje cena osiguranja, uspeha u školi ili procena intenziteta boli.

"Nema dovoljno, ili čak nimalo dokaza da novi proizvodi za prepoznavanje afekta imaju bilo kakvu naučnu validnost", zaključuje se u izveštaju.

U nedavno objavljenoj knjizi, gđa el Kalubi iznosi jake argumente u prilog stavu da emocionalna VI može biti važan instrument u procesu humanizovanja tehnologije. Njeno akademsko istraživanje se prvenstveno bavi načinom na koji tehnologija prepoznavanja lica može pomoći autističnoj deci da tumače osećanja.

Međutim, ona insistira da bi tu tehnologiju trebalo koristiti isključivo uz potpuno znanje i saglasnost korisnika, koji zadržava pravo da u bilo kom trenutku prekine svoje učešće.

"Zbog toga je izuzetno važno da javnost ima jasnu svest o tome šta ta tehnologija podrazumeva, kako i gde se prikupljaju podaci, kao i da ima uticaja na način na koji će se oni koristiti", piše ona.

Moglo bi se reći da postoje dve glavne opasnosti koje prete od emocionalne VI: ili da ne radi kako treba, što bi dovelo do štetnih ishoda, ili da radi previše dobro, što bi otvorilo prostor za zloupotrebu.

Svi oni koji budu primenjivali tu tehnologiju, kao i oni koji je budu zakonski regulisali, moraće da se postaraju da ona funkcioniše na način koji je najbolji za korisnika.

FT finacial times futer Izvor: Financial times

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU