Investitori u svetu u velikim krizama kao što je aktuelna covid-19 kupuju zlato u fizičkom obliku i polugama, pločicama ili nakitu, ali u Srbiji je to redak način štednje jer je komplikovanije čuvati ga nego akcije i obveznice, kaže Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum.

"U Srbiji su nerazvijeni finansijski instrumenti i nema ni par hiljada ljudi koji traže alternativne načine štednje, kao što je investiranje u zlato, pa se uglavnom štedi novac u bankama, ili ulaže u nekretnine", kaže broker.

Dodao je da se u Srbiji više ulaže u akcije stranih kompanija nego u zlato, mada je i taj broj ljudi zanemarljivo mali.

"Za vreme krize 2008. godine panika i cena zlata su brže rasli jer je bila veća potražnja. Kako će se cena zlata kretati danas zavisi od toka krize, odnosno ako se pandemija smiri i ekonomija počne ubrzano da se oporavlja cena zlata će se stabilizovati. U trenutnu cenu zlata već je ukalkulisano dosta rizika", rekao je Gujaničić.

cena zlata kupovina kriza korona štednja
Screenshot/goldprice.org 

Prema rečima Branislava Jorgića , vlasnika brokerske kuće Jorgić broker, u vreme ekonomske ili političke krize investitori ulažu u zlato da bi sačuvali vrednost imovine pošto ušteđevina u novčanoj valuti može da izgubi na vrednosti zbog pada kursa novčane jedinice.

"U Srbiji nije razvijena infrastruktura i nisu uvedeni standardi da bi moglo da se trguje zlatom na Beogradskoj ili Produktnoj berzi", rekao je Jorgić. ;

Ljudi u Srbiji vole zlato i kupuju ga oblikovanog u zlatnike, a retki, koji imaju novac kupuju poluge ili pločice u inostranstvu i tamo ih i čuvaju.

U brokerskoj kući "Ilirika" rekli su da klijentima pružaju mogućnost da trguju zlatom na svetskim berzama, i to putem finansijskih instrumenata koji prate cenu zlata.

Narodna banka Srbje (NBS), koja čuva deo deviznih rezervi u zlatu, kupila je, kako su naveli u toj instituciji, na međunarodnom tržištu u oktobru 2019. godine devet tona zlata, najvišeg kvaliteta.

"NBS je svoje rezerve zlata povećala na tada rekordnih 30,3 tone", naveli su u NBS.

Dodali su da je prosečna cena po kojoj je u oktobru kupljeno zlato u inostranstvu iznosila 1.503,16 dolara po finoj unci, a poređenja radi, prosečna cena zlata u prvoj polovini 2020. godine bila je oko 1.646 tokom juna oko 1.735 dolara.

NBS trenutno raspolaže sa 31,56 tona zlata, čije učešće u ukupnim deviznim rezervama iznosi oko 11,4 odsto.

Međutim, nisu sve drave na svetu sledile tu logiku "spasa u zlatu". Tako je recimo jedna veoma razvijena Kanada (član G7) 2016. godine prodala sve svoje zlato i tako po prvi put od 1935 ostala bez zlatnih rezervi. Prebogati Lukcemburg (BDP po stanovniku 2018. god. 116.639$)ima tek nešto više od 2 tone, manje od siromašne Albanije (BDP 5.268$).

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.