KATASTROFALNA SITUACIJA: Srbiji PRETI NESTAŠICA ovog proizvoda, skočiće cene!

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 tona pa čak i do 12.000 tona meda, ali ova 2020. biće loša, gotovo nezapamćena za domaće pčelare.

“Porasla je cena meda na veliko, a u dobrom delu Srbije i u maloprodaji. To su uglavnom zalihe iz 2019. Cena je solidna, ali nažalost meda ove godine nema dovoljno”, izjavio je za Politiku predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Razlog za pad proizvodnje su loše vremenske prilike koje su nas zadesile u toku cvetanja bagrema. Bagrem je pao na niske grane, ima ga malo i bilo ga je samo u nekim delovima zemlje. U većem delu Srbije ga gotovo uopšte nije bilo. Taj med, toliko koliko ga bude bilo na tržištu, uglavnom će biti izvezen.

Kaže da je suncokretova paša takođe podbacila i da u proseku neće preći od pet do sedam kilograma po košnici. Kada je reč o livadskoj paši, ne pamti se lošija godina dok je, dodaje, prošla bila verovatno najbolja u istoriji. Ove godine je jedino lipovog meda bilo u pristojnim količinama. Ali ni njega nema dovoljno. U dobrim godinama bude ga svega oko 300, tona što je, kaže, ništa za Srbiju.

“Situacija je katastrofalna. Ljudima pčele gladuju, ko nije hranio ostaće bez pčela. Mnogi nemaju novca. Svega ima na terenu”, istakao je Živadinović.

On kaže da o domaćoj potrošnji meda praktično možemo samo da nagađamo. Do tog podatka dolazi se kada od ukupne proizvodnje oduzmemo izvoz. Ako izvezemo od 2.000 do 3.000 tona, a proizvedemo prosečno od 6.000 do 8.000 tona, prosečna potrošnja je upravo od 3.000 do 4.000 tona.

“Mislim da ćemo biti na granici da bude nestašice. Jeste da ima nekih zaliha od prošle godine, ali nisu velike. Ne možemo tačno da znamo koliko je meda kod pčelara u ovom trenutku”, kaže on i dodaje da su nedavno pozvani oni pčelari koji imaju šumskog ili livadskog meda od prošle godine da se prijave, ali se vrlo mali broj njih javio. On ističe da postoji problem i zbog pandemije koja je smanjila potrošnju gotovo svih proizvoda.

“ Sve se prodaje slabije pa će se i med prodavati manje, kao i svaka druga hrana. Teško je dati procenu da li će ga biti dovoljno ili ne jer nemamo egzaktne podatke”, kaže predsednik SPOS-a. Sve što bude moglo da se izveze i što kupci traže otići će na strana tržišta jer je stanje slično, recimo, u Mađarskoj, koja je veliki izvoznik, a koja je imala najgoru sezonu bagremove paše u poslednjih 50 godina. Prema njihovim zvaničnim izveštajima, bagremovog meda uopšte nemaju.

Na pitanje da li će ovakva situacija podstaći uvoznike, on kaže da su „oni počeli da uvoze med i kada ga je bilo dovoljno”. Zbog pada prinosa može se očekivati i rast falsifikata na tržištu, protiv čega moramo da se borimo.

“Njima razlog za uvoz nije nestašica nego profit”, naglašava Živadinović. Svakako smatra da domaći med i posle rasta cena, ukoliko ga bude, neće prelaziti od 800 do 1.000 dinara za kilogram. To će zavisiti od ponude i tražnje.

Živadinović je ranije rekao za Tanjug da je zahvaljujući pogonu „Naš med” u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda. Pčelari će med pogonu „Naš med” moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Istakao je da naš med na tržište stiže bez posrednika, a da će kupci u Srbiji, kada uskoro med bude počeo da se puni u specijalne tegle, konačno imati punu kontrolu i uvid u to šta kupuju. Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine, moći će da ih kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu.

(Mondo/Politika)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.