Kriza zbog koren teško je pogodila i srpsku dijasporu i čuvene "radnike na privremenom radu u inostranstvu". Zbog manje posla, manjih plata ali i velikog broja "povratnika", Srbija bi ove godine mogla da ostane bez više od 800 miliona evra.
Veliki broj srpskih državljana već se u prvim mesecima po izbijanju epidemija korona virusa u Evropi prethodnih meseci vratio sa privremenog rada u inostranstvu, a oni koji su ostali imaju manje posla i, verovatno, manje plate.
Sada za to Srbiji stiže "račun". Novi izveštaj Narodne banke Srbije pokazuje da je u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8% u odnosu na isti period prošle godine.
To bi na godišnjem nivou, ako se trend nastavi, značilo da bi Srbija mogla da ostane bez 833 miliona evra. Naime, prošle je godine iz inostranstva preko doznaka stiglo 3,5 milijardi evra.
Dijaspora je dugo vremena bila "najveći investitor" u Srbiju jer je donosila više novca nego strani ulagači – oko 8% BDP-a. Situacija se poslednjih godina promenila, ali je taj priliv i dalje značajan.
Međutim, ove godine neće biti tako izdašan. Još početkom maja oko 400.000 građana Srbije pohrlilo je nazad u otadžbinu jer su ostali bez posla, prvenstveno u Nemačkoj i Austriji, ali i ostatku Evrope.
A ni do tog datuma doznake nisu išle sjajno jer već u martu je primećen veliki pad. Lični transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, što je 329 miliona evra manje nego što je bilo 2019.
Smanjenje priliva u NBS objašnjavaju kao posledicu pandemije virusa korona i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi. I to nije slučaj samo za Srbiju, već je pad doznaka zabeležen globlano.
Lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima građanima Srbije.
Tokom cele prošle godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,5 milijardi evra, kolike su otrpilike bile i u 2018. godini, dok su 2017. godine bila nešto malo ispod 3 milijarde,
Tradicionalno, najviše novca stiže od gastarbajtera iz Nemačke - nešto više od milijardu evra u 2019, odnosno jedna trećina, a zatim iz Švajcarske (oko 500 miliona evra) i Austrije (290 miliona).
(MONDO/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
