Ministar Mali najavljuje da će se ta formula menjati, ali ne kao predlažu pojedini viđeniji ekonomisti radi umerenijeg rasta, već upravo suprotno - kako bi penzije rasle još brže.

Penzije moraju da rastu još brže, kako bi dostigle projektovani nivo od 430 do 440 prosečne penzije do 2025. godine.

"Vlada odgovorno pristupa temi kao što je položaj najstarijih sugrađana u našoj zemlji, tako da paušalne ocene koje se mogu čuti o korigovanju 'švajcarske formule' na štetu penzionera mogu samo da šteti ugledu zemlje i samo udaraju na osetljiv sentiment naših sugrađana koji se, inače, osećaju ugroženim zbog zdravstvene krize izazvane pandemijom korona virusa", rekao je ministar Siniša Mali za Tanjug.

"Predsednik Aleksandar Vučić je bio veoma jasan kada je to rekao, a ja ću sada to da ponovim još jednom. Ići će se na još veće povećanje penzija nego što je to predviđeno dosadašnjom 'švajcarskom formulom'. Trenutna formula predviđa da se penzije sa 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom prosečnih zarada. Dakle, ako dođe do korekcije formule, ići će se u pravcu da u narednim godinama penzionerska primanja budu veća u odnosu na iznos koji bi omogućila primena te dosadašnje formule", objasnio je Mali.

Prema njegovim recima, zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom tražiće se optimalan i održiv model, koji ni na koji način neće ugroziti javne finansije.

On je dodao i da se svakako neće događati da se "višak" u penzionom fondu obezbeđuje iz dodatnog poreskog opterećenja postojećih radnika, već da se PIO fond puni uplatama doprinosa radnika koji će se dodatno zapošljavati.

"Nama je želja da se održi ekonomski balans između aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva i da se ne svedemo na odnos da jedan zaposleni, izdržava jednog penzionera. U tim našim namerama nećemo uspeti ako radni kontigent mladih ljudi, napušta zemlju. Zato bih želeo i da poručim mladima - ostanite u zemlji, nudimo vam šansu, stvaramo vam uslove za kvalitetan život. Mi jedino uz očuvanje te ravnomernosti i dodatno sa investicionim ciklusima, pametno osmišljenom ekonomskom politikom, visokim stopama rasta koje premašuju pet i više procenata možemo stići do tog cilja", smatra Mali.

Ugledni profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta i predsednik FREN-a (Fondacije za razvoj ekonomoske nauke). Milojko Arsić rekao je juče da bi prema sadašnjoj "švajcarskoj formuli" u Srbiji povećanje penzija za 2012 godnu trebalo da bude između 4% i 6% .

Om smatra da bi u postojećim okolnosti bilo opravdano da povećanje ipak bude manje.

"Ove godine nemamo rast plata u privatnom sektoru, nećemo verovatno imati ni u javnom sektoru, ni ove godine ni sledeće. Zbog krize je opravdano da to povećanje bude manje, da bude recimo tri posto, a da se u budućnosti penzije povećaju više", rekao je on.

Arsić smatra da bi poboljšanje švajcarske formule trebalo da ide u pravcu da penzije rastu nešto brže u periodima rasta privrede nego što to standardna švajcarska formula omogućava, a da u periodima krize nešto sporije rastu.

"Niko nikada nije uspeo da penzije mogu da rastu brže nego što raste privreda. A privreda u najboljem slučaju može da prosečno raste oko pet posto. Možda i da se neki dodatni rast ostvari po osnovu jačanja dinara", kaže on.

Takav stav deli još jedna viđeniji srpski ekonomista, član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov. Altiparmarkov ocenjuje da ne bi bilo ekonomski opravdano da penzije, s obzirom na krizu, porastu više od 4% jer primena "švajcarske formule" sada omogućava u kriznim vremenima veći rast standarda penzionera u odnosu na rast kod zaposlenih zbog aktuelne situacije na tržištu rada usled pandemije.

(MONDO/Tanjug)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.