Ariljska malina je cenjena u Evropi, a biće još cenjenija kada dobije evropsku oznaku zaštićenog geografskog porekla. Šta je, osim dokazano dobrog ukusa i mirisa, čini jedinstvenom na svetu?
U Arilju se dobija 40 odsto ukupne berbe u Srbiji, a vredni Ariljci su na da dobiju evropsku oznaku zaštićenog geografskog porekla.
Ukus ariljskih malina, sorti "vilamet" i "miker", prepoznaljiv je evropskom kupcu a jedna od možda i presudnih odlika kvaliteta leži i u činjenici da se još jedino ovde u ovom delu sveta ova voćka ručno bere.
Sve velike zemlje proizvođači, od Rusije (143.000 tona godišnje), Poljske (121.000 t), do SAD (91.000 t), svoje proizvode beru mašinski.
Doduše, srpski proizvođači su uspeli da vrhunske maline (klasa rolend) bude svega 30-35 odsto u celom prinosu, ali u udruženju Ariljska malina ističu da se uveliko radi domaća kontrola maline.
Pod njihovim istoimenim zaštićenim znakom nalaze se sveža malina, smrznuta i liofizovana, i tačno se zna odakle je koja u koje pakovanje pristigla.
Rade na tome da se uveća procenat izvezene maline kao gotovog proizvoda pod "pečatom" Arilja a ne rinfuzne robe.
Prošle 2019. godine izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 234 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća u vrednosti od 620 miliona dolara. Najveći izvoz malina je u EU gde je je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju 5,3 miliona.
Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku Britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.
(MONDO/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
