Privreda se trudila da se sačuva od korone, ali neretko je veliki teret prenet baš na radnike. Zbog toga su godišnji odmori tokom 2020. godine ostali u drugom planu, a trenutno u pojedinim kompanijama muku muče sa organizacijom slobodnih dana i zaostalih odmora.

Mnogi zaposleni nisu bili u prilici da iskoriste godišnji odmor, što zbog prirode posla usled epidemije koronavirusa ili zbog bolovanja koje su bili primorani da uzmu jer su bili zaraženi ili su zbog kontakata sa obolelim bili u samoizolaciji.

Zbog toga je upravo Vlada Srbije donela Zaključak kojim preporučuje svim poslodavcima na teritoriji Srbije da zaposlenima koji nisu iskoristili sve dane godišnjeg odmora za prošlu godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2021. godini.

"Preporučuje se svim poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima omoguće da pripadajući odmor za 2020. godinu započnu i iskoriste u 2021. godini i to najkasnije zaključno sa 30. junom 2022. godine. Takođe se preporučuje da omoguće da deo godišnjeg odmora iz 2019. godine iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu", rekli su iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Zaključkom se produžavaju rokovi propisani Zakonom o radu za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji zbog objektivnih okolnosti nastalih usled epidemije nisu bili u mogućnosti da iskoriste pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu i deo godišnjeg odmora za 2019. godinu.

"To se odnosi na zaposlene koji zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije, zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od kovida ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu i/ili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine do kraja 2020. godine", navode u resornom ministarstvu.

Pošto se Zaključak odnosi na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije istim je stavljen van snage Zaključak Vlade Republike Srbije od 15. decembra 2020. godine, koji se odnosio samo na produženje korišćenja godišnjeg odmora za određene kategorije zaposlenih u ustanovama u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i Ministarstvu zdravlja.

Kako su se nakupili odmori i slobodni dani, trenutno u pojedinim kompanijama muku muče sa organizacijom zaostalih dana.

Osim dogovora poslodavca i radnika, mora da se poštuje i slovo zakona, koji ima odredbu da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

A kolika će biti plata?

Iz nadležnog ministarstva navode da o odmoru odlučuje poslodavac u dogovoru sa zaposlenim.

Zaposlenima koji odsustvuju sa rada po osnovu odredbe člana 116. Zakona se garantuje isplata naknade zarade u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade.

S druge strane, za vreme korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Ukoliko zaposleni smatra da su njegova prava iz radnog odnosa povređena, može se obratiti nadležnoj inspekciji.

(Mondo/Telegraf.rs)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.