STIŽE NOVO POSKUPLJENJE? Cena namirnice koju većina koristi mogla bi ponovo da skoči do kraja godine

Soja je nedavno na Produktnoj berzi u Novom Sadu vredela 66,5 dinara po kilogramu, što je najviše još od 2012. godine. Zbog ovakvih signala sa tržišta ratarima se sada, uoči setve, preporučuje da seju suncokret i soju više nego prošle godine jer berzanski stručnjaci procenjuje da će uljarice i na jesen imati dobru cenu.

Ona podseća da su 2020. lošiji rod suncokreta imali mnogi veliki svetski proizvođači poput Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine što je neminovno uticalo na ovakvu situaciju na tržištu.

Turbulencije sa cenama ulja ali i uljarica u proteklih mesec dana iznenadile su, navela je Savovićeva, sve učesnike na svetskom tržištu. To je logično jer su cene suncokretovog i palminog ulja dostigle najviši nivo u poslednjih 13 godina. Sojino ulje najskuplje je u prethodnih osam, a soja je dostigla rekord iz 2013.

Kako je objasnila, tako drastičan skok cena uzrokovan je malim zalihama većine biljnih ulja koje su dostupne za trgovinu. Dodatni pritisak dolazi i od investicionih fondova koji su, tokom zdravstvene krize, izuzetno aktivni na tržištu hrane i agresivno kupuju biljna ulja na berzi.

Da li će visoke cene uljarica motivisati domaće proizvođače da povećaju površine u narednoj setvi?

Savovićeva je naglasila da se u Srbiji proizvodi relativno malo suncokreta – oko 700.000 tona godišnje. Očekuje da će u prolećnoj setvi, koja počinje oko 1. aprila, suncokretom biti zasejano između 200.000 i 220.000 hektara.

"Do velikih preraspodela, što se tiče zasejanih površina ne može da dođe jer su naše setvene površine ograničene", objasnila je i dodala da su prošle godine lošiji rod suncokreta imali mnogi svetski proizvođači i da su naši ratari zato dobro prošli. Suncokret je u 2019. plaćan 31 dinara, po kilogramu, dok se prošle godine kretao od 32 do 38 dinara na kraju žetve kada se saznalo za sušu u Ukrajini i Rusiji.

Sagovornica je kazala da prethodnih pet godina na tržištu suncokreta u Srbiji podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni su sada konkurencija jedni drugima i robu dobija onaj ko više plati. Smatra da to ide u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje.

Direktorka "Žita Srbije" rekla je da je još rano za predviđanja i da ćemo tek u septembru imati sigurnije prognoze da li će suncokretovog ulja u trgovinama poskupeti.

"Što se našeg tržišta tiče, jasno je da od sada, pa do novog roda suncokreta, nećemo imati jeftinije ulje. Da li će cene i dalje ostati na ovom nivou ili će biti skuplje to će isključivo zavisiti od budućeg roda, kod nas i u svetu i dešavanja na globalnom tržištu", objasnila je Savovićeva.

Tržište suncokreta u Srbiji radi samo mesec i po dana nakon žetve. Na preseku godine (u oktobru) uljare formiraju cene na osnovu nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

"Uljare nisu zadužene za socijalnu politiku. Posluju sa profitom isključivo onda kada im međunarodno tržište to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko drugi kupio njihovo ulje i izvezao na druga tržišta. Ako bi je podigli, onda bi opet neko drugi kupio suncokretovo ulje u Italiji, Mađarskoj...uvezao ga i njihovo poslovanje gušio nižom cenom", kazala je Sunčica Savović.

(Mondo/Politika)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.