KVADRAT PRODAT ZA ČAK 9.600 EVRA: Beograd na vrhu liste najskupljih u Evropi - cene paprene, a kupaca sve više

Uprkos pandemiji koronavirusa, potražnja za stanovima u Srbiji i njihova kupovina se ne smanjuju. Proporcionalno porastu tražnje za stanovima rasle su i cene stambenog prostora, i to do te mere da je Beograd u toj kategoriji svrstan među najskuplje gradove u Evropi.

Ako uzmemo u obzir da je prošle godine u Srbiji prodato nekretnina u vrednosti od oko 4.2 milijarde evra, što je više od proseka za prethodne tri godine, stiče se utisak da je tržište nekretnina ostalo imuno na krizu.

Na primer, na nekim sajtovima se cene stanova u centru grada se kreću od 2.000 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od strukture, spratnosti i kvadrature, dok se na periferiji cene kreću između 1.000 i 1.400 evra.

Najskuplji kvadrat stambenog prostora u Srbiji u 2020. godini je prodat u Beogradu na vodi i koštao je neverovatnih 9.600 evra.

Povećana potražnja

U Građevinskoj direkciji Srbije kažu da je potražnja trenutno veća od ponude, što utiče na rast cena. Postojao je kraći zastoj zbog korone u realizaciji u martu i aprilu prošle godine, ali se tržište vrlo brzo stabilizovalo i vratilo na nivo pre epidemije, kažu u GDS.

Prodaja je počela da raste već u drugoj polovini maja i od tada se beleži konstantan rast prodaje i interesovanja kupaca.

Stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora koji pospešuju potražnju za stanovima u prestonici.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, ukazuje na činjenicu da je veliki broj građana koji žele da spasu deviznu štednju, uložio istu u nekretninu.

"Osnovni razlog ovakve potražnje za stanovima je želja ljudi da se reše svoje devizne štednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da ušteđevina može da nestane gura građane ka ulaganju u nekretnine, kaže Rodić.

Dodatan faktor, koji podstiče ulaganje devizne štednje građana u nekretnine, je loš položaj ljudi na tržištu rada, dodaje Rodić.

"Usled krize, sve je manje ljudi sa stalnim radnim odnosom, a banke ne izdaju kredite građanima bez stalnog radnog odnosa, te se oni okreću ulaganju svoje ušteđevine", zaključuje Rodić.

Slično mišljenje ima i Milić Đoković, stručnjak za nekretnine. On uzrok rasta cena vidi u nedostatku sigurnih investicionih prilika za građane i niske kamatne stope na stambene kredite.

"Cene nekretnina skaču zbog porasta cene kapitala. Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, a situacija je takva da ljudi nemaju gde da sigurno ulože sem u nekretnine. Prigradska naselja su povoljnija 'običnim', prosečnim građanima koji ne mogu da priušte kupovinu stanova na atraktivnim lokacijama u gradu", kaže Đoković.

On dodaje da prosečni građani imaju pristojne plate, ali da im se svakako mnogo više isplati da ulože u nekretninu u prigradskim naseljima, jer tamo dobijaju više kvadrata u nekim drugim opštinama u Beogradu, po istoj ceni.

"Polako se radi infrastruktura u tim naseljima. Radi se nova kanalizacija, struja i putevi. Ako ti radovi daju očekivane rezultate, i ako sve prođe pristojno i normalno, sasvim je u redu kupiti", zaključuje Đoković.

Nova infrastruktura

Još jedan uzrok rastu cena nekretnina je veliki broj infrastrukturnih radova u Beogradu, kako u centru grada tako i na periferiji.

Da su infrastrukturni radovi zamajac investitorima potvrđuju i iz jedne beogradske agencije za nekretnine. Oni ističu da je za nove investitore privlačna činjenica da, za razliku od atraktivnih lokacija u gradu, u prigradskim naseljima nema toliko konkurencije te je lakše započeti posao.

Prema mišljenju investitora i građevinaca, poskupljenje termoizolacionih materijala može biti jedan od ključnih fakotra koji će uticati na potražnju i rast cene kvadrata.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.