Ponekad zbog jednog slova hrana stoji dok joj ne prođe rok, a onda bude bačena.
U Srbiji oko 500.000 ljudi ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je i hrana, a firme bace oko 250.000 tona namirnica zbog toga što im je to jeftinije, nego da je doniraju.
Kada je pre nešto više od 15 godina u Srbiji uveden porez na dodatu vrednost (PDV) nije se razmišljalo o tome da ovog poreza budu oslobođeni oni koji doniraju hranu. Upravo je to razlog što se godišnje stotine hiljada tona hrane baci, umesto da bude donirano.
Saradnica za regulatornu reformu NALED-a Đurđija Petrović kaže da se godišnje baci oko 250.000 tona hrane, kojoj nije istekao rok trajanja i koja je i dalje jestiva.
"Kompanije nam se žale da im je jeftinije da bace hranu nego da je doniraju, jer kada je doniraju moraju da plate PDV od 20 odsto. Mi se zalažemo da se za donacije hrane ukine plaćanje poreza, što je u suštini najveći problem", kaže ona.
Zbog greške u deklaraciji…
A, da postoji apsurd u zakonu pokazuje i to što se PDV ne plaća ako hrani istekne rok, ali se plaća ako je poklonite nekom. Pritom, tada obavezno mora biti u roku trajanja. Tako ispada, objašnjava Petrovićeva, da kompanije koje žele da doniraju moraju “same sebi da prodaju hranu” da bi mogle da je nekom poklone.
Još veći problem se dešava kada se napravi greška u deklaraciji jer su firme u obavezi da takve namirnice povuku iz upotrebe, a potom čekaju da im istekne rok da bi je – bacili.
"Recimo, zbog jednog pogrešnog slova na deklaraciji firma mora da povuče ponekad i tonu hrane iz upotrebe. Takva hrana bi mogla da bude donirana, ali se umesto toga šalje na uništavanje", objašnjava ona.
Petrovićeva objašnjava koja hrana se može upotrebiti za ishranu prema deklarisanom roku upotrebe.
"Imate oznaku “upotrebljivo do” i “najbolje upotrebiti do”. Prva oznaka se obično odnosi na meso, mlečne proizvode i slično i označava da ta hrana nije upotrebljiva za jelo posle navedenog roka. Ali, kod druge oznake neka hrana, poput testenine ili pirinča, se može koristiti za ishranu i posle navedenog roka. Takva hrana bi, takođe, mogla biti predmet donacija", objasnila je ona.
Bačena hrana dobra za đubrivo i gorivo
Međutim, nije samo jestiva hrana ta koja može da se iskoristi. Petrovićeva kaže da je to samo deo od oko 900.000 tona otpada od hrane godišnje. A, čak polovinu te bačene hrane čini biorazgradivi, takozvani kuhinjski, otpad koji pravi ozbiljne ekološke probleme.
"Najveći problem je kada on odlazi na deponije gde se emituje ugljen – dioksid i metan jer je sve nabijeno i nema kiseonika. Metan pravi efekat staklene bašte i 80 puta jači od ugljen – dioksida. Često reaguje sa drugim gasovima na deponiji, pa zato dolazi i do požara. Dakle, spontana paljenja deponija najčešće nastaju zbog metana iz bačene hrane", objašnjava ona.
Apsurdno je to što i taj otpad može da se iskoristi.
"Može biti resurs za pravljenja komposta, koji se koristi kao đubrivo. Postoje i kompanije koje od ovog otpada prave biogas. Stvarno je velika šteta da se hrana baca na deponije i ne koristi za dalju preradu", zaključila je ona.
Samo sedam zemalja u EU naplaćuje PDV na doniranu hranu
Prema dostupnim podacima čak 20 od 27 članica EU ne naplaćuje PDV na doniranu hranu. Jedini razlog što neke države naplaćuju ovaj porez jeste strah od zloupotrebe, ali su neke zemlje i to regulisale na posebne načine.
"U zemljama EU je donacija hrane regulisana nacionalnim zakonodavstvom. U nekim zemljama PDV se ne naplaćuje samo ako donirate organizacijama za humanitarni i socijalni rad. Inače, među zemljama koje nemaju ovaj porez su Grčka, Češka, Belgija, Mađarska, Nemačka, Italija, Danska i druge", objasnila je ona.
(MONDO/24sedam.rs)
