Nema ništa lepše kada u životu može da se spoji lepo i korisno, da se uživa u poslu koji se voli i pritom da se od tog istog posla živi! San mnogih ljudi. Sa većim brojem pasa i mačaka u Srbiji razvio se i biznis koji je prisutan u svakom većem gradu u Srbiji.
Salon za šišanje pasa (grooming) možete otvoriti kao preduzetnik, a obuka traje nekoliko meseci. Po jednom "klijentu" je zarada nekoliko hiljada dinara, zbog čega se sve veći broj ljudi odlučuje da pokrene ovakav biznis ili da ga radi sa strane, uz svoj stalni posao.
Razgovarali smo sa vlasnicom jednog beogradskog grooming salona, ali i vlasnicom škole u kojoj možete steći ovu veštinu. Nekoliko desetina ljudi godišnje obuči se za šišanje pasa i potom od toga može lepo da zarađuje.
Sandra Todorović je duže od dve decenije radila kao grafička dizajnerka, i ovaj posao je napustila da bi otvorila grooming salon.
"Iskrena da budem, dosadilo mi je da radim posao koji iziskuje sedenje za računarom po 9 sati dnevno. Posle 25 godina zapitala sam se koji će posao da mi donese neizmerno uživanje. Stres koji ide uz posao grafičkog dizajnera je za mene postao nešto što ne ostane tamo na poslu kada napustim radno mesto, već me prati do kuće, a ne iščezne ni onda kada se dan završi i pokušam da zaspim. U zrelim godinama shvatiš da svakodnevne stresne situacije jednostavno možeš da eliminišeš iz svog života samo ako to poželiš i njih više nema. Svakodnevno druženje sa psima bilo da su lično moji ljubimci ili moje mušterije, može samo da doprinese da se raspoloženje podigne na najviši mogući nivo."
U salonu "Zappa&Joe" je sama svoj gazda, što slikovito opisuje primerom početka radnog dana.
"Napravim kafu, uživam, niko mi ne tapka po ručnom satu da li kasnim i koliko kasnim na posao, srećna sam što radim za sebe, a ne za drugog."
Srbi se sve više odlučuju za kupovinu ili usvajanje psa, naročito tokom pandemije, i sve veći broj ljubimaca doveo je do porasta broja ovakvih salona. Otvaraju ih ljudi kao što je Sandra, kojima je dosadio prethodni posao, ali je mnogo i onih koji žele da postanu "grumeri" paralelno sa poslom koji već imaju.
"Kroz moju školu godišnje prođe nekoliko desetina polaznika, obuka traje tri meseca i nakon toga dobijaju sertifikat, sposobni su da postanu 'grumeri'. Polaznici su iz najrazličitijih profesija, ima i onih koji prepodne rade, a popodne dolaze na obuku jer žele da započnu novu karijeru i vole životinje. Kolege mi kažu da je broj salona u porastu, navodno se samo u Beogradu mesečno otvori dva ili tri komada", kaže Tamara Tasić, vlasnica škole Zvrk."
"Nikada nije bilo ovoliko pasa po glavi stanovnika. Ljudi su se udaljili jedni od drugih, možda i zbog pandemije, a možda iz nekih drugih razloga i odlučili se za društvo pasa. Neretko se psi poklanjaju starim roditeljima, bakama i dekama. Ljudi imaju po dva ili više pasa, jer je pas instant radost, odvraća pažnju sa negativnih misli. Stres je među ljudima nikada veći, a društvo jednog ili više pasa taj stres razblaži" , slaže se i Sandra, koja savetuje svima da se što bolje obuče samoj veštini, ali da se informišu i o svim drugim aspektima ovog posla.
"Obuka za šišanje pasa je neophodna, i to dobra obuka. Ako neko želi da se bavi ovim poslom, neka se dobro raspita šta ta obuka konkretno podrazumeva. Nije šišanje pasa samo šišanje, i o menadžmentu samog posla mora da se zna mnogo za početak, a kroz sam posao i situacije u kojima se nađeš, nauči se još više. Obuka se ne završava kada se završi kurs, već traje godinama, zavisi od toga koliko želiš da budeš dobar u svom zanatu", rekla nam je Sandra i dodala da u svakom poslu ima stresa, ali je to drugačiji oblik stresa.
"Stres proizvode ljudi, životinje nikada."
Koliko je ulaganja neophodno, zavisi od toga kakav salon želite. Po šišanju možete zaraditi oko 2.500 dinara.
"Možete da imate salon od 100 kvadrata, sa mermernim podovima i peškirima od bambusovih vlakana, ili skroman salončić koji ste sami okrečili, koji odiše ljubavlju i posvećenošću. Iz oba salona će izaći čisti, lepi, ošišani kučići. Pas to ne razlikuje, ljudi razlikuju. Ako radiš ovaj posao korektno, imaćeš zadovoljnu klijentelu koja će se uvek vraćati kod tebe, što znači da nisi džabe krečio", kaže Sandra.
Imati psa pored sebe je plus i veliko predznanje, ali nije neophodno. Važno je da volite i razumete životinje.
"Ne tvrdim da moraš da imaš psa, ali meni je pomoglo kao jedno veliko predznanje koje ne može da se nauči na drugi način. Važno je da razumeš životinju sa kojom ćeš raditi. Da ti je poznato kako može da odreaguje u određenoj situaciji, da po pogledu ili govoru tela znaš kako se oseća i šta želi da poruči ako laje ili cvili", kazala nam je grumerka.
"Najlepši deo ovog posla je to što je neko odabrao da dođe baš kod tebe, i onda moraš da dokažeš da nije pogrešio. Na taj način samom sebi dokazuješ da si se dovoljno trudio, da si donekle uspeo i da si na pravom putu. Izazov je postati i ostati dobar u onome što radiš i, ako je moguće, da se trudiš da budeš još bolji" zaključuje Sandra.
"Grooming" može da bude i sporedni posao, što potvrđuje Nataša iz Beograda.
"Imam puno prijatelja i poznanika koji imaju pse, i oni ih dovode kod mene na ulepšavanje. Pored svog stalnog posla, ošišam dva do tri psa nedeljno, po jednom šišanju je to 2.500 dinara, što je na mesečnom nivou lep dodatak na platu", kaže Nataša.
