Omiljene srpske voćke ove godine biće skuplje nego prethodnih.
Iznenadila nas je cena voća na početku sezone. Tako je cena trešanja u dostizala u jednom trenutku i 4.300 za kilogram, a to diktira i situacija na svetskom tržištu. Ako tome dodamo i nestabilne vremenske prilike, sručnjaci za voćarstvo napominju da će cene srpskih nacionalnih voćki poput maline i šljive će rasti, ali će zato prinos biti redukovan.
Jagodama jeste u međuvremenu pala cena, i to na 150 dinara za kilogram, ali bi scenario koji je pratio ovu voćku, teško trebalo očekivati i za malinu i šljivu.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, koji je jedan od najpriznatijih domaćih stručnjaka u toj oblasti, kaže da su cene voća skočile svuda u svetu. Kako je rekao, svetskom tržištu trenutno vlada neko stanje inflacije zbog viših cena sirovine i radne snage. Uz sve to, loši vremenski uslovi su doveli da vegetacija u Evropi kasni, a samim tim se i sazrevanje pomera za 10 do 15 dana.
"Prema podacima američke komore koja kontroliše tržište, cene voća su već sada 10 do 15 procenata više nego prošle godine u ovo vreme. Deficit je smrznutog programa jagodičastog i svog drugog voća, sem jabuke, a to se pogotovo odnosi na kupinu i malinu, koje je za 17 odsto manje na svetskim zalihama nego lane. Zbog prolećnih mrazeva problem sa prinosima imaju i daleko razvijenije zemlje od nas, poput Španije gde je izmrzavanje zabeleženo na 28.000 hektara vinove loze, šljive, trešnje i kasnije. Sve se to reflektuje na tržište i povećava cenu voća", objašnjava Leposavić.
On ističe da u narednom periodu može da dođe do poskupljenja voća kao što su šljiva i malina.
S obzirom na sve te okolnosti, kada su u pitanju srpske strateške voćke kao što su malina i šljiva, Leposavić nema optimističnu prognozu za ovogodišnji rod.
"U odnosu na normalnu proizvodnju, rod maline će biti redukovan od 30 do 40 odsto. Što se tiče šljive, prilično je neujednačena situacija od područja do područja. Na nekim područijima je pretrpela minimalna oštećenja, ali je negde izmrzla čak i do 30 procenata. Ako ostane ovako, očekuje nas prosečan rod šljive. Problem su sada nestabilne vremenske prilike, odnosno štetno dejstvo grada naročito u Šumadiji, što će sigurno uticati na prinos", smatra on.
Već postojeći deficit na svetskom tržištu i prognozirani manji prinos, kada je u pitanju "crveno zlato", trebalo bi da obećavaju znatnu bolju cenu za malinare, sa čime se Leposavić slaže.
"I u zemljama gde je završena berba, kao što je Čile koji takođe beleži pad prinosa, proizvođači su imali prilično dobru cenu. Poljaci su imali zimu koja takođe nije pogodovala crvenom zlatu. Generalno je veliki nedostatak ovog voća na svetskom tržištu, a cene će kao i kada su druge voćne vrste u pitanju, nastaviti rast. Na žalost, ni najbolja cena ne može da nadoknadi pad prinosa što je kod nas već godinama ogroman problem", zaključuje on.
Naime, kako ukazuje vodeći domaći stručnjak za voćarstvo, zbog godinama loših otkupnih cena, loše primenjene agrotehnike i nestimulisanih proizvođača, statistički prikazane površine od 25.000 hektara u Srbiji pod malinom, smanjile su se na realnih oko 14.000 hektara.
(MONDO/Blic Biznis)
