Da cene nekretnina u srpskoj prestonici nastavljaju da skaču u nebesa pokazuje i skorašnji oglas za prodaju stana na Dorćolu, koji se nudi za 5.562 evra po kvadratu.
Da li je ovaj stan od suvog zlata ili nije ostaje da se vidi, ali ono što je izvesno je da cenu ovakvih prostora podiže nekoliko faktora - okruženje, trgovi, škole, medicinske i kulturne ustanove, kao i godina gradnje i stanje u kome se nalazi - opremljenost, dekoracije, postojanje garaže ili parkinga i slično.
Širom sveta, u modi su minijaturni, često nefunkcionalni stanovi u kojima mogu živeti do dve osobe. Takav trend se preneo i kod nas, pa je teže prodati veći stan na periferiji nego minijaturni stan u strogom centru.
Računi su niži za manji stan, kao i troškovi, bilo da je reč o radovima, renovacijama, krečenju i slično. Minijaturni stanovi su uglavnom oni koji imaju ispod 20 metara kvadratnih, a neki ljudi uspevaju da stanu i u 10 kvadrata.
Dok se situacija sa pandemijom polako umiruje, ekonomske posledice kao i promene u različitim industrijama nam tek predstoje, te ćemo ih svakako osećati u narednom periodu i u kategoriji nekretnina. Kada uzmemo u obzir da je grad Beograd najdinamičniji što se tiče tržišta nekretnina u Srbiji, jasno je da su upravo tu uočene najveće cenovne turbulencije tokom 2020. i prve polovine 2021. Ukupno gledano na nivou teritorije celog grada, a fokusirajući se na stanove, istraživanja pokazuju da su cene za izdavanje niže i to za 4,8%, dok su cene stanova za prodaju skočile za oko 21,1%.
Međutim, kako se naša prestonica godinama unazad širi i sve više naseljava, tako i krajnje periferna naselja postaju atraktivna, posebno ona nadomak Novog Beograda, kao što je slučaj s Batajnicom. Na NBG se danas nalaze mnogobrojne firme, velike kompanije i njihove centrale, trgovine, i tome slično.
(MONDO)
