Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje govori da je u 2021. godini je izdato preko 20.000 radnih dozvola stranim državljanima. Oni su u većini slučajeva angažovani na građevinskim poslovima.
"Shodno tome da imamo veliki deficit za pozicije za koje se uvozi radna snaga to je potpuno opravdano sa strane svih poslodavaca“, kaže Miloš Turinski sa poznatog domaćeg veb sajta za zapošljavanje.
Turinski dodaje da su pored građevinarstva, gde su angažovani pretežno radnici iz Kine i Turske, deficitarni i zaposleni u dostavi odnosno u kurirskim službama, gde je posao našlo dosta ljudi iz Uzbekistana.
"Zaposlenje ove grupacije ljudi ide preko države i biroa, isto kao kad naši radnici odlaze u inostranstvo, znači oni moraju da imaju radnu vizu kad dođu ovde, a dokazivanje deficitarnosti upravo ide preko državnih službi", otkriva Turinski.
On ističe da je u Srbiji očigledan deficit u svim zanatskim poslovima, i dodaje da se sve češće javljaju pojedinačni oglasi za posao gde se radnici iz inostranstva angažuju po projektu.
"Imamo situaciju koja nije masovna, ali se dešava, da se na primer za poziciju zavarivača dovode ljudi iz bilo koje druge zemlje gde ima zavarivača na raspolaganju. Oni se angažuju u zavisnosti od projekta za koji potpisuju ugovor i rade na satnicu", priča Turinski.
On navodi da su to radnici koji dolaze iz manje razvijenih zemalja "trbuhom za kruhom" i da je prosečna plata tih radnika oko 500 evra, uz zajednički smeštaj koji je obezbeđen.
Brojni domaći poslodavci navode da su ovakvi radnici pogodni zbog niske cene rada, zbog radnog vremena koje su spremni da provedu na poslu, ali i toga da ovlašćene agencije preuzimaju većinu logistike oko njihovog boravka: pravne regulative, smeštaja, hrane i prevoza, između ostalog.
Na pitanje kako pronaći radnu snagu na tržištu, vlasnik novobeogradske firme koja se bavi enterijerima Nebojša Vujnović, kaže da je "to postalo praktično nemoguće".
"Ovaj posao je specifičan. Pored keramičara, tu su potrebni i majstori za lepljenje podnih obloga od itisona, PVC-a, linoleuma… za koje osnovna obuka dugo traje. Neke kompanije su to pokušavale, ali praksa pokazuje da nedovoljno obučeni 'majstori' veoma brzo pokušaju da osnuju sopstveni biznis, što legalno, što na sivom tržištu, a njihov kvalitet rada je veoma upitan", kaže Vujnović.
On dodaje da u uprkos velikoj potražnji u našoj zemlji postoji tek nekoliko desetina kvalitetnih majstora za postavljanje podnih obloga koji zaista znaju svoj zanat, a da su i oni uglavnom stariji od 50 godina.
"Moramo da dođemo do mladih ljudi koji imaju volje da nešto nauče. Naše dnevnice su otišle na više od 50 evra i opet nema 'novih snaga'. Taj mladi čovek mora pored pravog majstora da provede minimum godinu dana da bi savladao osnove ovog zanata, ali nema nikog ko bi to želeo. Drugo, kod nas ne postoje više ni odgovarajuće zanatske škole”, priča Vujnović, i dodaje:
"Jednostavno nema ljudi. U ovom našem poslu nikad ovako nije bilo. Katastrofa je. Dobar majstor u Srbiji realno bi morao da zaradi 180.000-200.000 dinara mesečno, a onaj koji ode u inostranstvo samo na papiru zaradi više, ali ima veće troškove života i repromaterijala, pa mu sigurno na kraju meseca ne ostane toliko novca za život kao kod nas", zaključuje Vujnović.
(MONDO/Biznis.rs)
