U Srbiji su trenutno traženiji ljudi sa srednjom stručnom spremom ili zanatom, nego fakultetom. A ovo su najplaćeniji poslovi!
Oglas za posao čobanina uz platu od 1.000 evra zapanjio je Srbiju, a kada smo videli i da vodoinstalater, zvanično, može da zaradi 2.000 evra, mnogi su ostali u šoku. Zašto su ovakvi poslovi toliko plaćeni, i da li smo "grešili" završavajući fakultet umesto da učimo zanat, objasnili su predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Andrija Brkić, i Miloš Turinski iz Infostuda.
Da li je posao čobanina zaista plaćen 1.000 evra? I zašto je tako?
"To je realnost, za posao pastira plata je delovala visoko i sam oglas je imao dovoljno prijava. Plata vodoinstalatera deluje nama visoko, ali ako oni rade sami za sebe zarade toliko i za mnogo manje nego mesec dana. Ne isplati im se da rade za nekoga, već za same sebe. Ne moraju da čekaju mesec dana da bi zaradili 2.000 evra", rekao je Turinski.
Navodno je jedan vodoinstalater samo tri minuta radio na WC šolji i za to uzeo 8.000 dinara. Turinski navodi da je to sasvim logična računica.
"Zamislite da uradi samo pet takvih poslova dnevno, i tako pet dana u nedelji", rekao je on i zaista, izašao bi na cifru od 200.000 dinara. A radio bi 15 minuta dnevno... Ako dodamo i još neki "poslić" sa strane, cifra od 2.000 evra je dostižna i to za vrlo kratko radno vreme.
"U svim profesijama nam trenutno fale ljudi, mi to gledamo tako da pokrenemo inicijative prema Ministarstvu obrazovanja, jer ono mora da bude uključeno. Da planiramo, a ne da čekamo problem. Moramo da razmišljamo unapred da bismo rešili problem", rekao je Brkić.
Lekar zaradi 1.000 do 1.500, sa sve dežurstvima, kovid bolnicama... Zašto onda neko ne ode na zanat, umesto da "juri" najvišu stručnu spremu? Ako uzmemo u obzir i odgovornost koju lekar oseća prema ljudskom zdravlju i životu, a vodoinstalater brine samo da li je gumica na česmi dobro zavrnuta, zaista deluje zbunjujuće.
"Jedno vreme je bio trend da svako ko završava školu odmah razmišlja o fakultetu, i slušali smo kako nam fakultet otvara vrata da se odmah zaposlimo. Ali mi sada sa zanatlijama imamo problem. Nisu to samo stari zanati, već i, recimo, građevina. Nemamo tesare... Ovakvo pitanje zahteva višedecenijsko planiranje, a moguće je da nismo možda imali pravu organizaciju po pitanju toga šta ćemo kada taj fakultet završimo", rekao je Brkić, a s njim se složio Turinski.
"Mi učimo da moramo na fakultet, a sistem ne radi baš tako. Mi šest godina unazad imamo deficit, više se traže po oglasima ljudi sa srednjom stručnom spremom, nego sa visokom. To je 60-40 odsto u korist srednje škole ili zanata, naspram završenog fakulteta. Čim nedostaju neki radnici, povećava se cena na tržištu rada", rekao je on.
Turinski je kazao i da za takva zanimanja sada uvozimo radnike, jer Srbi nisu zainteresovani. Pa više nije retkost u Srbiji da kurir ili dostavljač bude iz Uzbekistana, Turci ili Kinezi rade na građevini, a na proizvodnim pozicijama su radnici sa Šri Lanke.
Pročitajte ispovest srpskog poslodavca koji zapošljava Nepalce, a pogledajte i priču čobanina koji svoj posao ne bi ni za šta menjao!
(MONDO)
