Srbija je zemlja u kojoj se uglavnom kupuju polovni automobili, što dovodi do rizika od pojedinih prevara.
Rizik od prevare kada je reč o pređenoj kilometraži kod prodaje polovnih automobila predstavlja problem sa kojim se ne suočavaju samo domaći kupci i zakonodavsto, već i čitava Evropa, pokazalo je istraživanje platforme za proveru istorije vozila "carVertical" koja je ovo istraživanje sprovela na uzorku od 900.000 automobila iz čitave Evrope tokom 2021. godine.
Rezultati istraživanja su pokazali da je kupovina polovnih automobila najrizičnija u zemljama centralne i istočne Evrope. Kod 24 odsto automobila koji se kupe u Letoniji su zabeležene promene, odnosno takozvana "štelovanja" kilometraže, iz čega proizlazi da svaki četvrti kupac polovnih vozila u ovoj evropskoj zemlji vozi auto sa lažiranom kilometražom. Drugo mesto na listi na osnovu prevara u vezi sa pređenim brojem kilometara zauzima Rumunija. U ovoj zemlji svaki peti automobil, to jest skoro 20 odsto vozila prodatih u ovoj zemlji ima problem istinitim podacima o pređenoj kilometraži.
Istraživanje je pokazalo da se na trećem mestu nalazi Estonija, potom Litvanija na četvrtom, dok su Rusija i Ukrajina takođe pri vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama pređene kilometraže vozila.
Sa druge strane, situacija u nekim zemljama centralne i južne Evrope izgleda mnogo bolje, ali i "najpoštenija" tržišta se ipak suočavaju sa ovim problemom. Pokazalo se da svako 10 provereno vozilo u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji ima vraćenu kilometražu. Procenat ovih vozila dostiže 12 odsto u Poljskoj i 14 odsto u Mađarskoj.
U kompaniji "Car Vertical" napominju da lažiranje kilometraže u Evropi stvara vozačima milijarde evra neplaniranih troškova svake godine. Uprkos tome što kupujući jeftinija vozila ljudi misle da će potrošiti manje novca za solidan kvalitet, dešava se suprotno - popravke postaju skuplje u slučaju kada vozilo ima "mutnu" istoriju korišćenja.
"Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najrizičnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani ,'nevidljivi zločin'. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi evra na godišnjem nivou, i to samo u Evropi", objašnjava Matas Buzelis iz ove kompanije.
Prema njegovim rečima, problem sa kojim se suočavaju istražitelji je to što je gotovo nemoguće efikasno pratiti kriminalce koji se bave ovim vidom prevare, a tu je i pitanje kazne u slučaju kada se ovakva prevara ustanovi. Zakonodavstva zemalja zapadne Evrope izriču velike finansijske ili zatvorske kazne za ovaj zločin. Istraživanje je pokazali da često nema dovoljno resursa za rešavanje ovakvih slučajeva u okviru slabijih tržišta, gde su vozila na auto-placevima u proseku starija.
(MONDO/Informer)
