Ljude u Srbiji iznenadila je vest o Beograđaninu (30) koji tvrdi da je od plate koja iznosi 42.000 dinara, uspeo da za samo tri meseca uštedi čak hiljadu evra, pa su se pitali kako je u tome uspeo.
Beograđanin (30) je naveo da ima platu od 42.000 dinara od koje je uspeo da uštedi 1.000 evra. On tvrdi da kupuje samo prema spisku koji prethodno napravi, da "ne pada" na sniženja i akcije, sa prijateljima se češće druži kod kuće umesto u kafiću, u koverat odvaja novac za plaćanje troškova u domaćinstvu i te pare ne dira, da je prestao i da puši, ali da zato svakog dana ostavlja 200 dinara u "pušački koverat".
"Nisam siguran da je primer koji ste pomenuli sasvim istinit, ili makar treba pomenuti okolnosti u kojima neko živi, jer su stvari bitno različite ako živite sami ili imate porodicu sa jednim detetom ili dvoje dece, što gotovo redovno dovodi do nekih vanrednih troškova. Ili ako neko nema visoka primanja, ali živi kod roditelja pa ne plaća kiriju", Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".
On ističe da uspešna štednja zavisi, kako kaže, od karaktera, a potom i od finansijskih mogućnosti pojedinca.
"Neko ko ima jak karakter i zna šta hoće, a pritom ima i određenih mogućnosti, disciplinom i ekonomičnim ponašanjem može da uštedi. Drugi misle da je bolje živeti danas, jer ko zna šta će biti sutra, pa i ne pomišljaju na štednju. Mora se reći i da se mnogima koji imaju mogućnosti da štede ispreči karakter, te dve stvari su usko povezane", naveo je Gavrilović.
Osvrćući se na uvreženeno mišljenje da veliki broj dobrostojećih ljudi vodi beleške o prihodima i rashodima, Gavrilović tvrdi da ne postoje univerzalni saveti nekome kako da postane štediša, ali da do tog cilja svakako vodi oslobađanje od sitnih troškova ili lišavanje malih zadovoljstava, svega onoga bez čega se može, te ponovo skreće pažnju da sve ipak zavisi od visine primanja.
"Ne važi parola 'sve se može kad se hoće', jer realno postoje ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Ne mogu da uštede ni oni sa visokim primanjima ako im je stil života takav da svakodnevno idu u restorane i kafiće. A ne razumem ni one koji kažu 'u problemu sam', a svakodnevno kupuju cigarete, em to šteti njihovom zdravlju, em zdravlju okoline, em troše novac. Ipak, nekoga strah za egzistenciju dovede do racionalizacije potrošnje", ukazao je on.
On je potom dodao da praksa vođenja evidencije prihoda i rashoda nije loša, te da bi to preporučio svima. Ipak, rekao je da je to teško izvodljivo kada su primanja mala.
Govoreći o tome da ljudi troše mnogo novca za praznike, bez prilagođavanja primanjima koja imaju, pa čak i da podižu kredite da bi išli na odmor Gavrilović ukazuje na to da takve odluke nisu najkorisnije i da bi u tom slučaju pojedinac mogao ući u takozvani "začarani krug" zaduživanja
"Štednja i podizanje kredita najuže moguće povezani. Ako neko ima određena primanja i od jednog do drugog leta nije uspeo da uštedi za odmor, teško da će podizanjem kredita taj isti novac moći da odvoji u narednih godinu dana kako bi ga otplatio. Pritom, štednja podrazumeva samo izdvajanje određene sume, dok se na kredit plaća i neka kamata - znači, na mesečnom nivou potrebno je izdvajati više", ukazuje on.
Cena kredita i pozajmica
Gavrilović navodi da je mnogo bolje mesečno izdvajati novac za štednju, nego novac za otplatu kredita, pošto na pozajmljeni novac od banek ide određena kamata, dok sa štednjom to nije slučaj.
"Zavisno od visine pozajmice i uslova, to za godinu dana može biti priličan trošak. Takođe, izuzetno je važno napomenuti da i novac ima cenu, da određena suma danas i pre nekoliko godina – ili za isti period u budućnosti – nema istu vrednost. Bez obzira na to da li je u kasici, slamarici ili u banci. Posebno se to dobro vidi u poslednje dve godine krize izazvane pandemijom, jer cene često i mnogo skaču i to osnovnih životnih namirnica. Zato, ako neko ima fiksna primanja i odvaja neku svotu sa strane, taj novac gubi vrednost, čak i ako je položen u banci, jer je kamata manja od godišnje inflacije", kaže on.
Ukazuje na to da je, prema poslednjim podacima, inflacija oko devet posto, a kamata na štednju u dinarima je dva do četiri odsto, te da je kamata na štednj u evrima isto zanemarljivo niska.
"Štednja sama po sebi ne znači 'štedeću, pa ću se obogatiti'. Štednja i ulaganje u nešto donosi daleko veću korist, ali tako nažalost ne mogu da razmišljaju oni koji primaju minimalac ili minimalno štede", rekao je Gavrilović.
U šta ulagati ušteđeni novac?
On je naveo da se postavlja i pitanje u šta ulagati ušteđeni novac, ali kaže da ni za to nema univerzalnog odgovora, te da treba voditi računa u šta novac ljudi ulažu.
"Recimo pomenuta štednja u banci, donosi malu zaradu, a veliku donosi ulaganje u investicione fondove. Ipak, takvo ulaganje je prilično rizično, jer nema garancije kako će se stvari odvijati u budućnosti. Teško da je neko mogao da u svoje planove ukalkuliše krizu vezanu za rat u Ukrajini i pitanje je kako će se to sve odraziti na naše živote. Jedino što bih zasigurno savetovao je oprez sa ulaganjima s obzirom na to da se situacija oko nas menja iz dana u dan", kaže on.
Gavrlović je za Radio Beograd 1 zaključio da, kako kaže, jedino u stabilnoj ekonomskoj situaciji i okruženju može da se prognozira određena dobit uz neki manji rizik, a suprotnoj situaciji rizik je "prilično visok".
(MONDO)
