Posotoji više vrsta kredita koje banke daju ljudima u Srbiji, dok im je svima zajedničko to što pozajmljeni novac korisnici kredita moraju da vrate. Od tipa kredita ili duga zavisi da li će banka aktivirati prinudnu naplatu istog.
Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj advokat Dejan Vuković rekao je za RTS da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, i da ne kreću odmah u prinudnu naplatu. Prema njegovim rečima prvo se pokušava sa takozvanom mirnom naplatom.
"Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 odsto prošlog februara na 2,5 procenata ove godine", kaže on.
Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve različite politike naplate istih dugova. Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.
"Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU", rekao je advokat i dodao da to iznosi milijardu dinara dnevno.
Kada banke kreću potraživanja?
Vuković navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da preko kol-centara i SMS-a podsete dužnike. Ukoliko to traje, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja. Praksa je da od šestog meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.
"Kod komunalnih preduzeća i teleoperatera ti rokovi su kraći, pošto je tu kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke. Kada su u pitanju hipoteke, kao najosetljivija tema u vezi sa prinudnim naplatama banke još duže čekaju da na miran način reše ovo pitanje, odnosno da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke", naglasio je Vuković.
Kratkoročne gotovinske pozajmice
Govoreći o tome kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković navodi da to zavisi od politike svake banke, ali da su u praksi to najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.
Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi smo svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji kad je reč o brzini i manjku sredstava obezbeđenja tih kredita.
Do kog iznosa plata može da se optereti?
Vuković istile da problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju. Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.
"Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije bila varijanta do 60. Ona više nije na snazi", naveo je Vuković.
Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sindikalnih organizacija.
Može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu?
Vuković kaže da poslodavac ne može da odbije da potpiše administrativnu zabranu, već da to mora da uradi.
"To je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način ispostave podatke, nego da daju tačno stanje i da, naravno, ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administrativne zabrane", rekao je Vuković.
Advokat kaže da u slučaju da dužnik ne može da otplati dug banci dolazi do aukcije imovine koji sprovodi banka. U 2021. godini na e-aukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća, njiva i 11.000 pokretnih stvari. U prvom krugu imovina se nudi po 70 odsto procenjene vrednosti, u drugom se cena prepolovi.
"To nije ništa drugo nego transparentan, efikasan, pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na javnim aukcijama, elektronskim putem, postignu najbolje cene. Kada kažemo najbolje cene, svi misle da se tu ide protiv dužnika i da se ide na nekorektan način, a postizanje najbolje cene je u najvećem interesu dužnika jer često dug bude manji od visine imovine koja se prodaje, dužniku ostane više kada se nekretnina proda po dobroj ceni", zaključio je Vuković.
(MONDO)
