Kratkoročni krediti, ali i krediti za refinansiranje nisu uvek najbolja solucija, pogotovo ako uzmemo u obzir dva problema sa kojima se suočavamo.
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu kako bi suzbila inflaciju usled ćega su dužnicima rate na stambene kredite skočile i do 100 evra, pa su se mnogi od njih našli u problemu i zapitali kako da otplate postojeći kredit?
Refinansiranje kredita zato je sada opcija broj jedan na stolu svima koji muku muče sa otplatom, a nov kredit bi, idealno, trebalo da ima bolje uslove otplate kako bi se celi proces isplatio. Po narodski "prebijanje kredita kreditom" uključuje zamenu postojećeg kredita novim kreditom koji otplaćuje dug prvog, ali koliko je to dobro rešenje vrlo je upitno.
“U slučaju da se odlučite na refinansiranje, to ne znači da ste izabrali povoljnije rešenje, možda za nijansu. Suštinski, sada smo svi u problem, poslovne banke, privreda, stanovništvo, kao i Narodna banka koja treba sve da koordinira imajući u vidu da je ovo jedna nova situacija gde praktično sa jednim instrumentom pokušavamo da rešimo dva problema. Decenijama smo vodili politiku jeftinog novca, mnoge države i preduzeća su se razvila zahvaljujući činjenici da je novac bio na istorijskom minimumu i bilo je zaista ekonomski razumno i racionalno investirati, ali danas smo došli do toga da imamo inflaciju koja preti čitavom čovečanstvu, nekim državama više, nekim manje”, objašnjava stručnjak za ekonomiju i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić.
Prema njegovim rečima, Narodne banke zemalja najčešće primenjuju upravo taj mehanizam povećanja cena novca, odnosno povećenja referentnih kamatnih stopa jer je ideja da se time destimulišu građani i privreda da uzimaju kredite i da se smanji ukupna tražnja.
“Kada se smanji raspoloživa tražnja, cene će za početak morati da miruju, a kasnije da padaju jer nema ko da kupuje. Gledano iz tog ugla, to je ispravan instrument, ali sa druge strane, kao posledicu imamo povećanje cene novca koje destimuliše investicije, odnosno smanjuje proizvodnju, te poništava pomenutu meru. Dolazimo do toga da nema više onolike ponude kao ranije, a tu je i nuspojava u vidu manjka posla. Ljudi će ostajati bez posla, smanjivaće se plate, teže će se puniti budžeti. Dakle, mera koja leči jednu boljku, dovodi do druge”, kaže professor i ističe da neće biti nimalo jednostavno izaći iz trenutne ekonomske krize na način da svi budu zadovoljni, već da će neko svakako morati da plati cenu.
Kamate će nastaviti da rastu
Kada je u pitanju dalji skok referentnih kamatnih stopa kojeg se dužnici u kreditima pribojavaju, Savić kaže da smatra da će se on nastaviti, ali i da se nada da će se korigovanje odvijati skromnije.
“Bio bih zadovoljan kad bi povećanje referentnih kamatnih stopa, odnosno cene novca barem uzelo neki predah ili u najgorem slučaju imalo niže stope rasta nego što su bile do sada, tj. da korigovanje referentnih kamatnih stopa bude skromnije. Moram da priznam da može doći do nekog zatišja, ali nisam optimista i nisam siguran da će u dugom roku moći da se zaustavi, pogotovo ne da krene na drugu stranu”, navodi profesor Ekonomskog fakulteta.
Države se spremaju za rat
Naš sagovornik ističe da sve što se danas dešava u svetu sugeriše da će situacija u budućnosti biti još mnogo komplikovanija, da će eventualno biti novih ratnih žarišta za koje se svet ubrzano priprema.
“Novi rat nije isključen, ali čak i da ne dođe do rata, svet se, nažalost, ubrzano priprema za situaciju u slučaju njegovog izbijanja. Države odvajaju novac za vojne izdatke, jedna velika Nemačka, ma koliko to za njih bio mali novac, planira da potroši 100 milijardi evra na naoružanje. S druge strane, Finska i Švedska koje su bile neutralne i nisu izdvajale novac za naoružanje, ušle su u NATO pakt prema kome će sada imati obaveze. Bilo rata ili ne, ta vrsta troškova će nadalje rasti, što će se odraziti na povećanje inflacije”, jasan je profesor.
Koji krediti su najnepovoljniji?
Kako profesor Savić napominje, sada uopšte nije vreme za uzimanje kredita, odnosno kredit treba da uzmu samo oni koji apsolutno nemaju drugi izbor jer se suočavamo sa dva rizika – jedan je vezan za cenu stana koja će skakati još neko vreme, a drugi je vezan za euribor koji će takođe ići na gore.
“Ako je neko planirao sada da rešava stambeno pitanje i da se zaduži kod banke, naići će na dva problema. Sa jedne strane, raste cena stana, a sa druge, raste cena kredita. Ne želim da budem Baba Vanga, ali svetu predstoji kriza i pitanje je šta će se dešavati sa kursevima. Trenutno, kada naši građani uzimaju kredit sa deviznom klauzulom mogu da računaju na istu vrednost evra za naredni period, ali pitanje je da li će isto to moći da se kaže za sledećih 5, 10, 20 ili 30 godina, na koliko se uzimaju krediti”, kaže profesor.
Uzmete 1.500 evra - vraćate 2.000 evra
On naglašava da su najgora varijanta kratkoročni krediti koji imaju najviše kamatne stope i najkraći period otplate, a koje naši građani vole da uzimaju na godinu dana kako bi otplatili letovanje.
“Od kratkoročnih kredita jedino su nepovoljniji krediti za refinansiranje za koje građani misle da ih banka daje jer ima meko srce i da nekome želi da pomogne. Da, pomoći će mu da izađe iz trenutnih poteškoća, ali će dužnik svakako biti u nepovoljnijoj situaciji. Naravno, sve to zavisi i od banke”, navodi profesor Savić i upozorava da građani koji uzmu kredit na godinu dana u iznosu od 1.500 evra, kako bi otišli na more, kada se kamata nadoveže na taj iznos, moraju da vrate i do 2.000 evra.
