Pored toga što je rata kredita korisnicima uvećana za više od 100 evra, mnogima je stiglo i obaveštenje banke o promeni kamatne stope.
Euribor, kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj, godinama je bio negativan, da bi njegova vrednost počela naglo da raste od druge polovine prethodne godine, što se sada odrazilo i na kredite naših građana. Korisnicima kredita rate su naglo skočile, pa tako mnogi od 1. januara plaćaju veću ratu za oko 100 evra ili više. Ipak, ono što je mnoge sada iznenadilo i prilično zbunilo jesu obaveštenja koja su banke dužnicima slale o usklađivanju kamatne stope.
Evidentno je da se korisnicima, pored uvećanog mesečnog iznosa kredita, odnos kamate i glavnice znatno promenio u korist kamate. Tako recimo, neko kome je kamata do sada iznosila 150 evra na prema 120 evra glavnice, sada plaća kamatu skoro duplo veću - oko 290 evra, dok glavnica iznosi samo 80 evra.
Mnogi dužnici se zato pitanju imaju li pravo žalbe na kamatnu stopu ili banke mogu da menjaju odnos kamate i glavnice u nedogled?
Građani bez prava žalbe
Dušan Uzelac iz udruženja "Kamatica" u razgovoru za naš portal objašnjava da korisnici kredita u ovom slučaju nemaju pravo žalbe i da banke mogu da menjaju odnos kamate i glavnice.
"Sve odrednice tog povećanja potpisane su u ugovoru o kreditu i to je momenat koji banka koja prodaje kredit nikom ne objašnjava do kraja, a oni koji kupuju kredit nikada ne žele da razumeju do kraja. Želja onog ko uzima kredit je da potroši taj novac, zamišlja sebe u novom stanu ili u novoj garderobi. Onaj ko kupuje kredit ne razmišlja o euriboru niti o makroekonomskim ili geopolitičkim kretanjima, ali kada se banka veže za priču euribora, odnosno kaže da će vam podići kamatu kada god skoči euribor, a vi ste na to stavili potpis, to automatski znači da sve što se dešava sa euriborom dešavaće se i sa vašom ratom kredita. Dakle, nažalost, ne postoji šalter za žalbe na cenu kredita, postoji neki mehanizam da se refinansira kredit, da se produži rok plaćanja, ali cena kredita vezana je za opisani mehanizam", kaže Uzelac.
On objašnjava da je bankarska računica takva da korisnicima kredita u svakoj rati obračunavaju i kamatu i glavnicu, tj. rata se sastoji od ta dva iznosa, ali u različitim odnosima. U prvoj rati otplaćujete 80 odsto kamate, 20 odsto glavnice, ali se taj odnos tokom perioda otplate menja, da biste na kraju otplaćivali 90 odsto glavnice, 10 odsto kamate.
Sve stoji u ugovoru između banke i dužnika
Prilikom podizanja kredita korisnici potpisuju ugovor sa bankom koji sadrži sve bitne elemente, odnosno obaveze i prava, kako banke tako i korisnika kredita. Ujedno potpisuju i anuitetski plan koji prikazuje iznos kredita i ukupan iznos kamate obračunat na dan puštanja kredita. Od početka do kraja otplate istog, anuitet ili rata se sastoji od iznosa glavnice duga i iznosa kamate, s tim sto je iznos glavnice najmanji na početku otplate, a iznos kamate je tada najveći, što se proporcionalno smanjuje do kraja otplate duga.
Da li to znači da najveći udarac na budžet imaju oni koji su relativno skoro digli kredite i otplaćuju veću kamatu, odgovor je ne - jer su svima skočile rate.
"Ako vam rata sa 300 evra skoči na 400 evra, da li je bitno šta je glavnica, a šta je kamata? U problemu su svi kojima su podigli kamate jer su svima skočile rate", objašnjava Uzelac, a na pitanje da li se kamata razlikuje od banke do banke, kaže da to nikako nije slučaj.
"Banke su vezale celu tu priču za euribor i kada se on pomeri, oni lančano povećaju iznos kamate, odnosno dižu rate po istom parametru", jasan je Uzelac.
(MONDO)
