STRUČNJACI JEDNOGLASNO - "CENE KVADRATA ĆE PONOVO DA RASTU": Očekuje se jak tempo, a sve zavisi od ova DVA faktora

Tržište nepokretnosti prošle godine je vredelo rekordnih 7,5 milijardi evra, a čak trećina od ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti odnosno 2,5 milijardi evra, dolazi sa delimično regulisanog sistema tržišta nepokretnosti, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ). Međutim, primećuje se da, i podaci to dokazuju, pada interesovanje kupaca za kupovinu stanova.

Govoreći o ceni kvadrata u narednom periodu, Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora udruženja Klaster nekretnine, kaže da u narednom periodu možemo da očekujemo tempo koji smo imali i s početka godine, a to su stabilizacija i cena i prometa. U prevodu to bi moglo da znači i blagi rast cena i prometa, ali i isti nivo investicija koji smo imali tokom prethodne dve godine.

"Verovatno će ova godina biti u nekom blagom rastu cena, neće biti kao prethodne dve ali neki drastičan pad ili stagnaciju ne očekujem. Cene nekretnina će rasti minimum za rast inflacije u evrozoni", rekao je Đorđević i ukazao na vezu cene kvadrata i euribora i dodao:

"Dok je euribor na ovom nivou i dok raste, kreditnih kupaca će biti manji ali sa druge strane, kupaca koji nekretnine finansiraju gotovinom će biti na istom nivou. Nivo će verovatno biti i veći ali ako se zadrže cene zakupnina od prošle godine, kada su dostigle maksimum. Lljudima je bilo isplativije ulaganje u nekretninu i da zarade na izdavanju", ukazao je Đorđević.

Đorđević kaže da se na ovom tržištu suštinski ništa nije promenilo ove godine u odnosu na prošlu, osim rata u Ukrajini koji i dalje traje, i situacije u južnoj pokrajini Srbije. Gledajući u prošlost, Đorđević kaže da mi kao nacija od Drugog svetskog rata ulažemo u nekretnine, i da su i u krizama i sankcijama ljudi kupovali nekretnine zato što su one bile sigurna investicija i zato što su uvek donosile prihod.

"Naše tržište je tada imalo bolje cene kvadrata nekretnina nego zemlje u regionu koje nisu bile u ratu. Taj trend se nastavlja. Naši ljudi vole da ulažu u nekretninu sa kojom mogu da upravljaju, da njome raspolažu i u ovaj vid investicije imaju poverenja", kaže stručnjak.

Sa ratom u Ukrajini i dolaskom velikog broja državljana Ruske Federacije promenio se odnos cena zakupnina, u našoj zemlji jer su oni iznajmljivali veliki broj stanova. Prosečna cena zakupnine se prošle godine značajno povećala, i ako se taj trend nastavi, struka smatra da će to skratiti povraćaj uloženih sredstava za nekretninu. Ono što bi pak moglo da predstavlja rizik za ulaganje u nekretninu Đorđević vidi u opštem riziku odnosno dešavanjima u zemlji.

"Važno je šta će se dešavati u našem društvu u predstojećem periodu, šta će se dešavati sa ekonomijom i da li će kamatne stope i dalje rasti, jer negde oko 80 odsto stambenih kredita je indeksirano u evrima i euribor je faktor koji utiče na kamatne stope. Sa druge strane, nas najviše može da pogodi ono što bi naše ljude destimulisalo da ulaže u ovaj vid štednje, a to je značajan rast kamata na štednju. Jer ako pogledamo period 2008, 2009 i 2010 godine, glavni razlog za pad na tržištu nekretnina bilo je to što je oročena štednja na godišnjem nivou bila veća nego prihod koji biste ostvarili za izdavanje nekretnine. I tada se ta štednja drastično povećavala", kaže Đorđević.

(MONDO/Blic)