• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAMATE BLIZU REKORDNOG ISTORIJSKOG NIVOA! KAD MOŽE DA DOĐE DO PREOKRETA? Evo kako može značajno da se uštedi

Autor Ivana Vlajković

Do preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo bi da dođe sredinom naredne godine.

 Kad će početi da padaju kamatne stope Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Referentna kamatna stopa raste više od godinu i po dana, pa tako raste i euribor koji ulazi u obračun za indeksirane kredite, najčešće stambene. Do preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo bi da dođe, prema rečima profesora Zorana Grubišića, sredinom naredne godine.

Inflacija u evrozoni pada, ali isuviše sporim tempom. Evropska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za još 25 baznih poena. U Srbiji ona sada iznosi 6,5 odsto. Američka centralna banka (FED) povećala je ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz obrazloženje da inflacija nije zaustavljena i da njen rast i dalje traje. To je najviša kamatna stopa u poslednjih skoro 20 godina.

Tako je u Evropi i Americi, a kakvo je stanje kod nas i da li ćemo konačno odahnuti od povećanja kamata govori profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić. Objasnio je kako se sve to "preliva" na stanje srpskih finansija i kućnog budžeta i postoji li pravi momenat za kupovinu stana na kredit, a da se ne sapletemo o kamatu i "tresnemo na pod".

Evropska centralna banka podigla je kamatnu stopu deveti put zaredom, na 4,25 odsto, i sada je najveća od oktobra 2008. godine. Kada će korisnici kredita osetiti olakšanje, odnosno kada će kamate početi da padaju? "Teško je sa sigurnošću reći kada će se preokrenuti trend i kada će kamate početi da padaju, ono što deluje prilično izvesno je da se to neće desiti do kraja ove godine, čak je vrlo verovatno da će doći od jednog do dva podizanja kamatnih stopa za po 0,25 odsto.

Globalne neizvesnosti se i dalje vrlo prisutne, inflacija (iako u zoni pada) i dalje je prisutna i daleko od ciljanog nivoa, pa deluje dosta realno da će i prvu polovinu naredne godine obeležiti visoke kamatne stope, odnosno da neće doći do značajnijeg popuštanja u restriktivnoj monetarnoj politici. Mislim da bi do očekivanog i, rekao bih dugo priželjkivanog, preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine, ali da se i tada neće odjednom kamate spustiti na nivo sa kraja 2021. godine", kazao je Zoran Grubišić.

Da li se isplati prevremena otplata glavnice, makar u delovima? "U zoni ovako visokih kamata, pogotovo ako ste na početku otplate, odnosno ako vam je veliki period ostao do kraja otplate (što je tipična situacija sa stambenim kreditima), isplati se i tzv. delimična prevremena otplata kredita. Na taj način, možete značajno uštedeti u kamati koju treba da platite banci, a i sebi u perspektivi možete značajno da olakšate tekuće funkcionisanje sa budžetom smanjivši ratu.

Smatram, ipak, da i tu treba biti oprezan, pa da je prvi zadatak sačuvati zadovoljavajuću likvidnost, to znači imati dovoljno gotovine u rezervi u ovako nemirnim vremenima. Ako se to poseduje, a opet je prisutan i višak likvidnosti iz koga se može investirati, prevremena otplata je svakako jedna mogućnost sa značajnim sigurnosnim efektom", objasnio je sagovornik.

U ovim okolnostima otplaćujemo dva stana, a dobijemo jedan. U kom scenariju se može vratiti rata kredita na prethodni nivo? Čeka li nas vruća jesen? "Priča o tome da se sada plate dva stana važi samo pod pretpostavkom da će ovako visoke kamatne stope ostati u celom periodu trajanja kredita, a to sigurno neće biti tako. Kamate su blizu istorijski rekordnog nivoa i sa sigurnošću se može reći da će njihova srednja vrednost u dugom periodu kao što je stambeni kredit biti ispod ovog nivoa.

Naravno, sve ovo komentarišemo na ogromnoj većini kredita koji su uzeti po promenljivoj kamatnoj stopi, ko je uzeo kredit po fiksnoj kamatnoj stopi (a takvi su u velikoj manjini) za njega takva računica važi po kamatnoj stopi po kojoj je uzeo, odnosno izvesno je koliko će vratiti banci novca uz kamatu", rekao je Grubišić.

Da li je kredit loša stvar i šta znači pametno zaduživanje? "Kredit sam po sebi nije generalno loša stvar i ja često volim da istaknem, kada se radi o kupovini stana, da je pravi momenat uvek kada vam stan treba, a da spekulisanje sa kretanjem cene nepokretnosti i promenama kamatnih stopa na periodu od 20 do 30 godina nije zahvalna stvar i da tu sve prognoze padaju u vodu.

Prvenstveno sam zagovornik stambenog kredita kojim se rešava stambeno pitanje za porodicu, a koje istovremeno predstavlja i značajnu privatnu investiciju. Podrazumeva se, pametno zaduživanje je da u svakom kreditu uvek vodite računa da vam ukupno mesečno opterećenje za sve obaveze koje ste preuzeli bude na razumnom nivou, a to je po meni do trećine od vaših ukupnih primanja. Tada imate i neku rezervu kada vam u nekom periodu rata bude skočila", kazao je.

Šta savetujete građanima - da li da koriste čekove, jer su najjeftiniji i nemaju kamatu, gotovinski kredit, dozvoljeni minus ili kreditnu karticu? "Što se tiče finansiranja tekuće potrošnje, svakako je najpovoljnije uzeti gotovinski kredit jer su tu kamate ubedljivo najniže u odnosu na druge poznate alternative.

Kreditna kartica jeste najskuplja ako ne vraćate rate po ugovorenoj dinamici i ako vam onda ide ta relativno visoka kamata na ostatak duga. Ipak, treba napomenuti da i kreditna kartica može da se koristi pametno i ako sami rasporedite svoje rate na period od jedne do dve godine, vi banci nećete platiti nikakvu kamatu ako poštujete tu dogovorenu dinamiku.

Dozvoljeni minus je svakako najskuplji, njega generalno ne preporučujem ili ako ste prinuđeni već da ga privremeno koristite, da onda barem relativno brzo iz njega izađete, odnosno da ne steknete lošu naviku sa takvim zaduživanjem", objasnio je sagovornik.

Kako i gde štedeti, u banci ili slamarici, u dinarima ili evrima. Državne obveznice nisu toliko popularne kao klasični vid štednje, zbog nepoznavanja njenih karakteristika i mogućnosti zarade? Da li se upuštati u ovaj vid štednje? "Mi smo klasičan primer evropskog bankocentričnog tržišta gde se ubedljivo najviše štedi u banci, i to najčešće u čvrstoj valuti (evro), iako su sva iskustva pokazala da su do sada mnogo bolje prošli oni koji su štedeli u dinarima, a tu onda i nema plaćanja poreza, pa je neto efekat još i veći.

Državne obveznice nisu štednja, već investicija jer se o radi prinosima koji se dobijaju, a ne o kamati. Jedna velika prepreka tu je i nominacija tzv. evro obveznica jer se nominale koje se kupuju kod dugoročnih obveznica kreću do 100.000 evra, pa to često i nije priča za male igrače.

Sa dinarskim obveznicama je nešto drugačija priča, ali tu se onda preuzima valutni rizik na dugom periodu, što naši investitori često nisu spremni da preuzmu. Saglasan sam da je dobrim delom u pitanju i nepoznavanje karakteristika ovakvog vida investiranja u dugoročne hartije od vrednosti", zaključio je razgovor profesor Zoran Grubišić.

BONUS VIDEO: 

Pogledajte

01:11
EKONOMISTA SAVETUJE U ŠTA DANAS PRETVARATI NOVAC: Ne treba igrati samo na JEDNU kartu! Danas je važno ne izgubiti MNOGO
Izvor: Kurir televiija
Izvor: Kurir televiija

(MONDO/RTS)

Možda će vas zanimati

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

НБГД

Из личног искуства, оно што поскупи никада се више не врати на пређашњи ниво. Тако ће бити и са овим каматама. Због чега би их они смањивали сутра, кад народ плаћа и ове разбојничке камате!

Nik

@НБГД A iz kakvog iskustva.. Kao što i piše, 2008. je bio sličan nivo, pa je za par godina otišla u negativno.. znači pala kamata 4-5%, uzimajući i smanjene marže banaka.. izem ti iskustvo..