VODITE RAČUNA UKOLIKO VAM LEGNE UPLATA KOJU NISTE OČEKIVALI! Ako podignete novac koji nije vaš čeka vas ovo

Nakon silnih nedoumica šta se dešava kada imamo neočekivani priliv novca na računu i da li imamo pravo da ga podignemo sa istog, jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a Narodna banka Srbije (NBS) je imala svoj odgovor na takvu situaciju.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sasvim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da, zna­ju­ći da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške.

Pre­ma op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je, da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti.

Ka­da je reč o do­ka­zi­va­nju, vla­snik bi u tom po­stup­ku mo­rao da do­ka­že da je vla­snik stva­ri, ali ne i da je to dru­go li­ce ste­klo stvar bez osno­va (op­šte je pravilo da se ne do­ka­zu­ju ne­ga­tiv­ne či­nje­ni­ce). Na­pro­tiv, ako stra­na za ko­ju tužilac tvr­di da se neo­sno­va­no obo­ga­ti­la že­li da za­dr­ži tu stvar, mo­ra­la bi da do­ka­že da je po­sto­jao osnov da stvar pre­đe u nje­nu imo­vi­nu.

"Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta primenom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro 50 go­di­na i pre­ko suda ugro­zi­lo sigurnost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim tehnologijama. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma, ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti", od­go­va­ra­ju iz Narodne banke Srbije.

U ve­zi sa te­re­tom do­ka­zi­va­nja, tre­ba po­me­nu­ti i Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nju te­ro­ri­zma, ko­ji u slu­ča­ju bi­lo koje sum­nji­ve tran­sak­ci­je ovlašćuje ban­ku da od ko­ri­sni­ka zah­te­va da do­ka­že osnov pri­li­va. "Ko­ri­sti­mo pri­li­ku da uka­že­mo da, takozvani, neo­sno­va­ni pri­li­vi na ra­čun u poslednje vre­me mo­gu bi­ti re­zul­tat pre­var­nih rad­nji ne­po­zna­tih li­ca. Oni, s jedne stra­ne, pre­va­re kli­jen­te ba­na­ka da im oda­ju po­dat­ke neo­p­hod­ne za izvršenje tran­sak­ci­ja pre­ko mo­bil­nog ili elek­tron­skog ban­kar­stva, a za­tim koriste ra­ču­ne dru­gih kli­je­na­ta za pre­nos tog ukra­de­nog nov­ca, ko­ji onda koriste zbog ku­po­vi­ne krip­to­va­lu­ta i slično.

Za­to je pri­lič­no ri­zič­no da ko­ri­sni­ci plat­nih uslu­ga, ko­ji iz­ne­na­da ostva­re neočekivan pri­liv na ra­čun (po­seb­no u iznosima od vi­še de­se­ti­na ili sto­ti­na hiljada di­na­ra) po­di­žu taj no­vac, jer će ti­me se­be iz­lo­ži­ti sum­nji da su uklju­če­ni u prevarne rad­nje", za­klju­ču­ju u NBS.

BONUS VIDEO: 

(Politika/MONDO/I.V.)