Potražnja za ovim zanimanjem je sve veća, a mesečna zarada može da premaši 200.000 dinara.
Pravilo je da su deficitarna zanimanja i ona koja se veoma dobro plaćaju. U Srbiji je za takva zanimanja prosečna plata oko 100.000 dinara, a tu spadaju varioci, šivači, stolari, operateri mašinske obrade rezanjem, pekari, električari... Ipak, među njima se izdvajaju automehaničari za kojima je potražnja izuzetno velika. Zato im je takva i zarada - može da premaši i 200.000 dinara mesečno.
I pored toga, "majstora za automobile" gotovo da nema jer đaci izbegavaju da upišu ovaj trogodišnji smer u Tehničkim školama. Jedan Nikola iz Obrenovca je odlučio da se bavi mehanikom i uopšte se ne kaje - kaže da posla ima preko glave, a da plata može da bude ogromna. Srbija, prema nezvaničnim procenama, ima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno.
Aleksandra Đurišić iz Udruženja "Auto-servisi Srbije" objasnila je ranije da majstori zarađuju bolje nego pre, ali i da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje. "Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole", ističe Đurišićeva.
A da je zaista tako, potvrdila je direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić. Ona ističe da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje. "Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Deca su se usmerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi", navodi Grujić.
Kao manu ovog zanata ističe to što može lako da se nauči "gledanjem" i radom u radionici, odnosno kroz praksu. "Ovo je zanat koji može da se uči uporedo sa nekim drugim. Zbog toga ne upisuju školu, nego idu na obuku u trajanju od nekoliko meseci. Ako su roditelji iz te struke, prijatelj, komšija, oni tako nauče, ali naravno da je bolje kada imaju i diplomu i obrazvanje. Njihov opseg znanja se širi i to je dobro za njih. U našoj školi ima zainteresovanih, ali više je onih koji se prijavljuju za vanredno školovanje. Dakle, oni imaju neki posao ili uče neku školu, ali onda reše da se prekvalifikuju", ističe direktorka ove škole.
Nikola je najmlađi automehaničar u Srbiji
Nikolu Jovanovića iz Obrenovca svi znaju kao Mali serviser. Iako uči na smeru Elektrotehnika računara u Tehničkoj školi, Nikola voli mehaniku, a u budućnosti planira da ove dve oblasti objedini jer, kako kaže, posla ima preko glave, a zarada može da bude veća i od direktorske plate. Nikola ponosno kaže da je jedini iz svog društva koji se "iz hobija" bavi mehanikom.
"Bavim se ovim, pre svega, iz ljubavi. Nije nikakva želja za novcem, samo prosto ljubav prema automobilima. Ja ne zarađujem, tek učim zanat kod mog mentora i primarno mi je da naučim da radim kako treba. Ne mogu da kažem da ću se isključivo time baviti u budućnosti, ali bih voleo da nekako spojim mehaniku i elektrotehniku. Ali mehanika će uvek biti deo mene, pa makar kao hobi", navodi on.
Smatra da automehaničari i te kako dobro zarađuju, ali i da je potražnja za njima velika. "Mislim da automehaničari jako dobro zarađuju jer ih nema. Neki zarađuju i više od mnogih direktora. Moj mentor i ja kada ujutru uđemo u radionicu, tek uveče izađemo iz nje. Toliko ima posla, može da se radi ceo dan, a ne osam sati dnevno".
BONUS VIDEO:
(Nova/MONDO/N.D.)
