Globalna ekonomija već je jednom doživela "kineski šok".
Kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih, SAD i globalna ekonomija doživele su "kineski šok", bum uvoza jeftine kineske robe koji je pomogao da se inflacija zadrži na niskom nivou, ali po cenu gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji.
Nastavak bi mogao biti u pripremi jer Peking udvostručuje izvoz kako bi oživeo ekonomski rast. Kineske fabrike proizvode više automobila, mašina i potrošačke elektronike nego što domaća privreda može da apsorbuje. Uz pomoć jeftinih državnih kredita, kineske kompanije preplavljuju strana tržišta proizvodima koje ne mogu da prodaju kod kuće, piše "The Wall Street Journal".
Neki ekonomisti smatraju da ovaj šok u Kini ublažava inflaciju čak i više nego prvi šok. Kineska ekonomija sada usporava, dok je u prethodnom periodu bila u procvatu. Kao rezultat toga, dezinflatorni efekat jeftine kineske robe neće biti nadoknađen kineskom potražnjom za rudom gvožđa, ugljem i drugim proizvodima.
Kina je takođe mnogo veća ekonomija nego što je bila, sa većim udelom u svetskoj proizvodnji. U 2002. godini, prema podacima Svetske banke, Kina je činila 31% svetske proizvodnje i 14% ukupnog izvoza robe. Dve decenije ranije, učešće Kine u proizvodnji bilo je manje od 10%, a manje od 5% u izvozu, prenosi Index.
Geopolitičke tenzije rastu
Početkom 2000-ih, prekomerna proizvodnja je dolazila uglavnom iz Kine, dok su se fabrike na drugim mestima zatvarale. Sada SAD i druge zemlje ulažu velika sredstva i štite sopstvenu industriju kako geopolitičke tenzije rastu. Kineske kompanije, kao što je proizvođač baterija "Contemporary Amperex Technology", grade fabrike u inostranstvu kako bi zaobišle uvozne barijere, iako već proizvode većinu onoga što je svetu potrebno kod kuće.
Rezultat bi mogao da bude svetsko plivanje u industrijskim proizvodima, bez dovoljno potrošačke moći da ih proda - klasičan recept za pad cena."Uticaj Kine na globalne cene još jasnije se okreće u pravcu dezinflacije", rekao je Tomas Gatli, kineski strateg u "Gavekal Dragonomics".
Postoje neke suprotstavljene snage. SAD, Evropa i Japan ne žele ponavljanje ranih 2000-ih, kada je jeftina kineska roba mnoge njihove fabrike ugasila. Tako su dali milijarde dolara subvencija industrijama koje se smatraju strateškim i uvele ili zapretile da će uvesti carine na uvoz iz Kine. Starenje stanovništva i stalni nedostatak radne snage u razvijenom svetu mogli bi dodatno da neutrališu dezinflatorni pritisak koji je Kina ovoga puta izvršila.
Prvi kineski šok
"To neće biti isti kineski šok", rekao je Dejvid Autor, profesor ekonomije na MIT-u i jedan od autora rada iz 2016. koji opisuje originalni kineski šok. "Međutim, koncern sada ima više osnova", rekao je Autor, dok se Kina takmiči sa naprednim ekonomijama u automobilima, kompjuterskim čipovima i složenim mašinama - industrijama veće vrednosti koje se smatraju važnijim za tehnološki napredak.
Prvi kineski šok dogodio se nakon serije liberalizujućih reformi u Kini 1990-ih i njenog pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. Ovo je donelo značajne koristi američkim potrošačima. Jedan dokument iz 2019. otkrio je da su potrošačke cene u SAD pale za 2% za svaki dodatni procentualni poen tržišnog udela koji zauzima kineski uvoz, pri čemu najveću korist osećaju ljudi sa niskim i srednjim prihodima.
Međutim, kineski šok je takođe povećao pritisak na domaće proizvođače. Autor i drugi ekonomisti su 2016. godine procenili da su SAD izgubile više od dva miliona poslova između 1999. i 2011. kao rezultat kineskog uvoza, pošto su se proizvođači nameštaja, igračaka i odeće povinovali konkurenciji, a radnici u zanemarenim zajednicama borili da pronađu nove poslove. Čini se da je u pripremi neka vrsta nastavka.
Velika kriza nekretnina
Kineska ekonomija je prošle godine porasla za 5,2%, što je niska stopa po njenim standardima, i očekuje se da će dalje usporiti jer dugotrajna kriza nekretnina odvraća investitore i potrošače da ograničavaju potrošnju. "Capital Economics", konsultantska kuća, predviđa usporavanje godišnjeg rasta na oko 2% do 2030. Peking traži ekonomski preokret ulivanjem novca u fabrike, posebno poluprovodnike, vazduhoplovstvo, automobile i opremu za obnovljivu energiju, i prodajom rezultirajućeg viškova u inostranstvu.
Međutim, slaba tražnja i višak kapaciteta dovode do pada cena kineskih proizvođača već 16 meseci zaredom, pre svega potrošačke i trajne robe, prehrambenih proizvoda, metala i električnih mašina. Ovaj dezinflatorni impuls je vidljiv u celom svetu. Cena američkog uvoza iz Kine pala je u januaru za 2,9 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok su cene uvoza iz Evropske unije, Japana i Meksika porasle respektivno.
Međutim, za razliku od ranih 2000-ih, zapadni svet sada vidi Kinu kao svog glavnog ekonomskog rivala i geopolitičkog protivnika. Evropska unija razmatra da li su električna vozila kineske proizvodnje nepravedno subvencionisana i da li bi trebalo da podležu carinama ili drugim ograničenjima uvoza. Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji traži nominaciju republikanaca za novembarske predsedničke izbore, izneo je ideju da se uvozi iz Kine udare carinama od 60 odsto ili više.
Takav protekcionizam mogao bi da prenese deo deflatornog uticaja na druge delove sveta, jer kineski izvoznici traže nova tržišta u siromašnijim zemljama. Ove ekonomije mogu doživeti da njihove sopstvene industrije u razvoju nestaju pred kineskom konkurencijom, slično kao što se ranije dogodilo u SAD.
Za razliku od Japana ili Južne Koreje, koje su napustile jeftinu proizvodnju dok su se kretale ka izvozu veće vrednosti, Kina je zadržala svoje liderstvo u sektorima niske cene čak i kada se gura u proizvode kojima obično dominiraju razvijene ekonomije. Kina predstavlja "jedinstveni merkantilistički izazov", rekao je Rori Grin, glavni kineski ekonomista u "GlobalData-TS Lombard".
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
