Zastoj u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom može izazvati povećanje kamata i manji priliv stranih investicija.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić ocenio je danas da zastoj u pregovorima s Međunarodnim motenarnim fondom (MMF) može imati veoma ozbiljne efekte kroz povećanja kamata i manji priliv stranih investicija.
"NBS apeluje da se učine dodatni napori radi postizanja dogovora i nastavka aranžmana sa MMF", kazao je on na konferenciji za novinare.
Šoškić je kazao da aranžman sa MMF u uslovima međunarodne finansijske nestabilnosti predstavlja dodatnu garanciju kratkoročne i srednjoročne makroekonomske stabilnosti Srbije.
"Ključna opasnost (od odlaganja revizije aranžmana) je da se Srbija definiše kao zemlja koja nije u potpunosti ispunila dogovor", istakao je guverner.
To bi, kako je kazao, značilo zastoj u odnosnima sa MMF što može imati negativne posledice po devizno tržište, tržište javnog duga i investicije, a dobar odnos sa MMF je uslov i za povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.
Šoškić je precizirao da zastoj u odnosima sa MMF može imati direktan uticaj na pad premije rizika Srbije, što dovodi do povećanja kamata i smanjenja priliva direktinih stranih investicija i veoma ozbiljan uticaj na čitav niz makroekonomskih parametara.
Aranžman sa MMF, kazao je Šoškić, predstavlja i dodatnu garanciju poštovanja fiskalne odgovornosti i kredibiliteta fiskalne politike Srbije.
Pojedine linije finansiranja koje su povoljnije od tržišnih, a dolaze od međunarodnih finansijskih institucija ili pojedinih zemalja vrlo često su uslovljene pozitivnim aranžmanom sa MMF-om, naveo je Šoškić.
Guverner je podsetio da je Vlada Srbije morala imati u vidu sve opasnosti i rizike koji se mogu pojaviti u ovoj godini, kada je početkom decembra 2011. godine MMF-u poslala Pismo o namerama i preuzela određene obaveze.
Šoškić je naveo i da Srbija poslednjih nekoliko kvartala ima tendencije u ekonomskoj aktivnosti koje su negativne ili "bliske nuli", "što nas dodatno može brinuti po pitanju ostvarenog ekonomskog rasta u ovoj godini".
"Ako imamo niži privredni rast, moramo da se pripremimo na to da ćemo imati i niže prihode u budžetu, što će dodatno naglasiti značaj finansiranja javnog duga i raspoloživost sredstava za njegovo finansiranje", precizirao je guverner.
On je istakao da, u slučaju da ekonomska aktivnost bude niža od projektovane, Srbija mora imati spremne alternative za finansiranje budžetskog deficita - smanjivanje rashoda ili povećanje prihoda kroz veću naplatu poreza, bolju fiskalnu disciplinu, eventualnu reformu poreske politike.
Šoškić je naveo da bi problem otplate javnog duga i pokrivanja budžetskog deficita mogao da bude vrlo ozbiljan i izrazio nadu da Ministarstvo finansija "aktivno radi na održivim strategijama koje bi bile alternativne postojećem planu za 2012. godinu".
Izvršni odbor MMF odložio je odobravanje prve revizije kreditnog stend-baj aranžmana sa Srbijom, vrednog 1,1 milijardu evra, pošto je u srpskom budžetu za 2012. godinu premašen dogovoreni iznos zaduživanja.
Konkretno, emitovanje državnih obveznica i garancija, kao i sprovođenje određenih investicionih projekata u suprotnosti su sa onim što bi bilo u skladu sa programom budžetskog deficita i javnog duga, saopštila je u petak Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.
Kako se dodaje, predstavnici MMF-a će nastaviti razgovore sa srpskim vlastima u cilju nastavka programa kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012.
Šoškić je danas naveo da je 19. januara referentna kamatna stopa smanjena na 9,5 odsto, a da je inflacija u decembru, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila sedam odsto, što je malo iznad ciljane inflacije za ovaj period od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.
Prema njegovim rečima, ako se isključe cene hrane, pića, cigareta i energenata, bazna inflacija je bila u granicama cilja.
U narednom periodu, rekao je Šoškić, može se očekivati dalji pad inflacije, dok se za 2012. godinu inflacija predviđa na nivou od četiri plus-minus 1,5 odsto.
Šoškić je podsetio da je u novembru zabeležen rast industrijske proizvodnje, kao i da se očekuje da rast bruto domaćeg proizvoda u 2011. godini biti oko dva odsto.
Devizne rezerve su na nivou od 11,5 milijardi evra, rekao je Šoškić.
Govoreći o kursu dinara, guverner je izjavio da je dinar bio relativno stabilan u poređenju sa drugim valutama u okruženju.
Narodna banka je intervenisala na tržištu dva puta krajem decembra, prodajom oko 30 miliona evra, kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije deviznog kursa, rekao je Šoškić.
(agencije/MONDO)
"NBS apeluje da se učine dodatni napori radi postizanja dogovora i nastavka aranžmana sa MMF", kazao je on na konferenciji za novinare.
Šoškić je kazao da aranžman sa MMF u uslovima međunarodne finansijske nestabilnosti predstavlja dodatnu garanciju kratkoročne i srednjoročne makroekonomske stabilnosti Srbije.
"Ključna opasnost (od odlaganja revizije aranžmana) je da se Srbija definiše kao zemlja koja nije u potpunosti ispunila dogovor", istakao je guverner.
To bi, kako je kazao, značilo zastoj u odnosnima sa MMF što može imati negativne posledice po devizno tržište, tržište javnog duga i investicije, a dobar odnos sa MMF je uslov i za povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.
Šoškić je precizirao da zastoj u odnosima sa MMF može imati direktan uticaj na pad premije rizika Srbije, što dovodi do povećanja kamata i smanjenja priliva direktinih stranih investicija i veoma ozbiljan uticaj na čitav niz makroekonomskih parametara.
Aranžman sa MMF, kazao je Šoškić, predstavlja i dodatnu garanciju poštovanja fiskalne odgovornosti i kredibiliteta fiskalne politike Srbije.
Pojedine linije finansiranja koje su povoljnije od tržišnih, a dolaze od međunarodnih finansijskih institucija ili pojedinih zemalja vrlo često su uslovljene pozitivnim aranžmanom sa MMF-om, naveo je Šoškić.
Guverner je podsetio da je Vlada Srbije morala imati u vidu sve opasnosti i rizike koji se mogu pojaviti u ovoj godini, kada je početkom decembra 2011. godine MMF-u poslala Pismo o namerama i preuzela određene obaveze.
Šoškić je naveo i da Srbija poslednjih nekoliko kvartala ima tendencije u ekonomskoj aktivnosti koje su negativne ili "bliske nuli", "što nas dodatno može brinuti po pitanju ostvarenog ekonomskog rasta u ovoj godini".
"Ako imamo niži privredni rast, moramo da se pripremimo na to da ćemo imati i niže prihode u budžetu, što će dodatno naglasiti značaj finansiranja javnog duga i raspoloživost sredstava za njegovo finansiranje", precizirao je guverner.
On je istakao da, u slučaju da ekonomska aktivnost bude niža od projektovane, Srbija mora imati spremne alternative za finansiranje budžetskog deficita - smanjivanje rashoda ili povećanje prihoda kroz veću naplatu poreza, bolju fiskalnu disciplinu, eventualnu reformu poreske politike.
Šoškić je naveo da bi problem otplate javnog duga i pokrivanja budžetskog deficita mogao da bude vrlo ozbiljan i izrazio nadu da Ministarstvo finansija "aktivno radi na održivim strategijama koje bi bile alternativne postojećem planu za 2012. godinu".
Izvršni odbor MMF odložio je odobravanje prve revizije kreditnog stend-baj aranžmana sa Srbijom, vrednog 1,1 milijardu evra, pošto je u srpskom budžetu za 2012. godinu premašen dogovoreni iznos zaduživanja.
Konkretno, emitovanje državnih obveznica i garancija, kao i sprovođenje određenih investicionih projekata u suprotnosti su sa onim što bi bilo u skladu sa programom budžetskog deficita i javnog duga, saopštila je u petak Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu.
Kako se dodaje, predstavnici MMF-a će nastaviti razgovore sa srpskim vlastima u cilju nastavka programa kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012.
Šoškić je danas naveo da je 19. januara referentna kamatna stopa smanjena na 9,5 odsto, a da je inflacija u decembru, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila sedam odsto, što je malo iznad ciljane inflacije za ovaj period od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.
Prema njegovim rečima, ako se isključe cene hrane, pića, cigareta i energenata, bazna inflacija je bila u granicama cilja.
U narednom periodu, rekao je Šoškić, može se očekivati dalji pad inflacije, dok se za 2012. godinu inflacija predviđa na nivou od četiri plus-minus 1,5 odsto.
Šoškić je podsetio da je u novembru zabeležen rast industrijske proizvodnje, kao i da se očekuje da rast bruto domaćeg proizvoda u 2011. godini biti oko dva odsto.
Devizne rezerve su na nivou od 11,5 milijardi evra, rekao je Šoškić.
Govoreći o kursu dinara, guverner je izjavio da je dinar bio relativno stabilan u poređenju sa drugim valutama u okruženju.
Narodna banka je intervenisala na tržištu dva puta krajem decembra, prodajom oko 30 miliona evra, kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije deviznog kursa, rekao je Šoškić.
(agencije/MONDO)
