"Gasprom" tvrdi da će "Južni tok" otvoriti 2.200 radnih mesta i doneti Srbiji pola milijarde evra investicija i stotine miliona evra godišnjeg prihoda.
Predstavnik Gasproma za strane medije Denis Ignatjev izjavio je danas u Moskvi da izgradnja trase gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju "znači 2.200 radnih mesta i oko pola milijarde evra investicija", kao i stotine miliona evra prihoda godišnje od eksploatacije gasovoda i naplate transporta.
Ignjatjev je za Tanjug rekao da je Srbija centralna regionalna tačka na trasi "Južnog toka", kao i da je u toku izrada tehničke dokumentacije i studija izvodljivosti za Crnu Goru i Makedoniju koje su izrazile zainteresovanost za priključenje na gasovod, a da će jedan krak biti usmeren na Republiku Srpsku.
Zvaničnik Gasporoma je najavio da će sva projektna dokumentacija i odluka o finansiranju projekta "Južni tok" biti završena do kraja tekuće godine, a tada će biti objavljena i finalna maršruta gasovoda.
Ignatjev je, takođe, kazao kako će jedan od krupnijih poslova NIS na kojem će biti zaposleno 1.600 radnika biti rekonstrukcija rafinerije u Pančevu, a kao najvažniji projekat koji je dosad urađen sa NIS jeste izgradnja skladišta u Banatskom Dvoru "koje radi punim kapacitetom".
Gaspromnjeft je sa 56,15 odsto akcija postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije od 2009. godine sporazumom između Srbije i Ruske Federacije.
Prethodno je predsednik uprave "Gasproma" Aleksej Miler ukazao da je izgradnja gasovoda "Južni tok" neophodna Evropi, dok će konačna investiciona odluka o tom projektu biti doneta u novembru ove godine, saopštio je "Gasprom".
Miler je, kako danas prenose ruska glasila, održao u sredu savetovanje o realizaciji "Južnog toka", na kojem je potvrđeno da je "Gasprom" čvrsto odlučan da ispuni zahtev premijera Rusije Vladimira Putina za ubrzanje početka izgradnje "Južnog toka" već u decembru ove godine, a ne u 2013, kako je ranije bilo planirano.
Tom pitanju je na savetovanju bila posvećena posebna pažnja, navedeno je u saopštenju.
Miler je, takođe ukazao da se grafikon realizacije tog projekta "strogo poštuje".
"Prešli smo u stadijum realne izgradnje 'Južnog toka'. Bez preuveličavanja mogu da kažem da se 'Gasprom' bavi tim projektom 24 časa dnevno", rekao je Miler.
Miler je podvukao da je sadašnja neuobičajeno hladna zima koja je dovela do naglog porasta tražnje ruskog gasa u Evropi, "još jedna potvrda da 'Južni tok' mora da bude izgrađen".
"Evropi su neophodni novi koridori za isporuke ruskog gasa bez tranzitnih posrednika", ukazao je Miler.
Učešće u projektu Južni tok potpisale su vlade Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije.
"Južni tok" se realizuje radi razgranavanja isporuka gasa evropskim potrošačima.
Učesnici tog projekta su ruski "Gasprom", s udelom od 50 odsto, italijanska kompanija "Eni", s učešćem od 20 odsto i nemačka "Vinteršal" i francuska "EdF" sa po 15 odsto udela.
Planirano je da se taj gasovod sastoji od četiri linije kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Uvođenje prve linije u rad planirano je za decembar 2015, dok se puštanje punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara očekuje do 2018. godine.
Orijentaciona vrednost "Južnog toka" dostiže 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi evra predviđeno za izgradnju podmorske deonice u Crnom moru, a 5,5 milijardi evra za kopnenu deonicu.
(Tanjug)
Ignjatjev je za Tanjug rekao da je Srbija centralna regionalna tačka na trasi "Južnog toka", kao i da je u toku izrada tehničke dokumentacije i studija izvodljivosti za Crnu Goru i Makedoniju koje su izrazile zainteresovanost za priključenje na gasovod, a da će jedan krak biti usmeren na Republiku Srpsku.
Zvaničnik Gasporoma je najavio da će sva projektna dokumentacija i odluka o finansiranju projekta "Južni tok" biti završena do kraja tekuće godine, a tada će biti objavljena i finalna maršruta gasovoda.
Ignatjev je, takođe, kazao kako će jedan od krupnijih poslova NIS na kojem će biti zaposleno 1.600 radnika biti rekonstrukcija rafinerije u Pančevu, a kao najvažniji projekat koji je dosad urađen sa NIS jeste izgradnja skladišta u Banatskom Dvoru "koje radi punim kapacitetom".
Gaspromnjeft je sa 56,15 odsto akcija postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije od 2009. godine sporazumom između Srbije i Ruske Federacije.
Prethodno je predsednik uprave "Gasproma" Aleksej Miler ukazao da je izgradnja gasovoda "Južni tok" neophodna Evropi, dok će konačna investiciona odluka o tom projektu biti doneta u novembru ove godine, saopštio je "Gasprom".
Miler je, kako danas prenose ruska glasila, održao u sredu savetovanje o realizaciji "Južnog toka", na kojem je potvrđeno da je "Gasprom" čvrsto odlučan da ispuni zahtev premijera Rusije Vladimira Putina za ubrzanje početka izgradnje "Južnog toka" već u decembru ove godine, a ne u 2013, kako je ranije bilo planirano.
Tom pitanju je na savetovanju bila posvećena posebna pažnja, navedeno je u saopštenju.
Miler je, takođe ukazao da se grafikon realizacije tog projekta "strogo poštuje".
"Prešli smo u stadijum realne izgradnje 'Južnog toka'. Bez preuveličavanja mogu da kažem da se 'Gasprom' bavi tim projektom 24 časa dnevno", rekao je Miler.
Miler je podvukao da je sadašnja neuobičajeno hladna zima koja je dovela do naglog porasta tražnje ruskog gasa u Evropi, "još jedna potvrda da 'Južni tok' mora da bude izgrađen".
"Evropi su neophodni novi koridori za isporuke ruskog gasa bez tranzitnih posrednika", ukazao je Miler.
Učešće u projektu Južni tok potpisale su vlade Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije.
"Južni tok" se realizuje radi razgranavanja isporuka gasa evropskim potrošačima.
Učesnici tog projekta su ruski "Gasprom", s udelom od 50 odsto, italijanska kompanija "Eni", s učešćem od 20 odsto i nemačka "Vinteršal" i francuska "EdF" sa po 15 odsto udela.
Planirano je da se taj gasovod sastoji od četiri linije kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Uvođenje prve linije u rad planirano je za decembar 2015, dok se puštanje punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara očekuje do 2018. godine.
Orijentaciona vrednost "Južnog toka" dostiže 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi evra predviđeno za izgradnju podmorske deonice u Crnom moru, a 5,5 milijardi evra za kopnenu deonicu.
(Tanjug)
