U Srbiji bi visina javnog duga mogla da dostigne 55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je za deset odsto više od zakonske granice., tvrde srpski menadžeri.
Na skupu Srpske asocijacije menadžera "Država kao menadžer" istaknuto je da država mora da poboljša upravljanje u javnim preduzećima i produktivnost, a da smanji birokratiju, korupciju i nivo subvencija da bi ih učinila efikasnijim i konkurentnijim na tržištu.
Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boris Begović rekao je da bi, ako se nastave negativne ekonomske tendencije u zemlji, budžetski deficit Srbije do kraja godine mogao da dostigne 200 milijardi dinara (oko 1,7 milijardi evra).
On je istakao da je potrebna štednja, i države i građana, dodajući da bi eventualno smanjenje realnog iznosa plata i penzija, o čemu se ovih dana govori, pokazalo da "država ne može da štedi bez građana".
Begović je ocenio da bi eventualno povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) moglo da padne na leđa građana.
On je naveo da u Srbiji ima 1.340 preduzeća pod državnom kontrolom sa ukupno oko 100.000 radnika koja su u 2010. godini imala gubitke od oko milijardu evra ili 3,5 odsto BDP.
Ukupne subvencije i transferi tim preduzećima u 2011. godini iznosili su oko 2,3 odsto BDP-a.
Predsednica Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički upozorila je da bez ulaganja i restrukturisanja velikih javnih preduzeća, postoji opasnost da će ona potpuno nestati.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je da, u suočavanju sa izazovima ekonomske krize, Srbija mora da sprovede mere fiskalne konsolidacije, pre svega kontrolisanja javne potrošnje, kao i strukturne reforme.
Lisovolik je istakao da zemlje u razvoju sa visokim spoljnim deficitima, kao što je Srbija, moraju da smanjuju potrošnju i povećavaju izvoz.
On je ukazao da Srbija i dalje ima problem sa velikim eksternim deficitom, i iako je bilo uspeha u njegovom smanjenju od 2008. godine, platnobilansni deficit se u 2011. godini nalazio se tik ispod nivoa od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema rečima Lisovolika, strukturne reforme, između ostalog, podrazumevaju stvaranje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija i to, pre svega, u proizvodnju i izvozno orijentisane sektore.
On je napomenuo i da na globalnom nivou jača rizik u evrozoni, a rizik cena nafte je sada manji, ali, kako je rekao, ne iz dobrih razloga već kao reakcija na neke loše prognoze.
Lisovolik je naveo da će u ovoj i narednoj godini evrozona nastaviti da bude epicentar nestabilnosti u globalnoj ekonomiji i da postoji opasnost od jačanja krize u tom delom sveta, posebno ako se uspostavi loša dinamika u ''začaranom krugu" - rasta BDP, fiskalne dimenzije i bankarskog sistema.
Rešenje je da se, u slučaju da tržište daje prostora, obezbedi ekspanzivnija fiskalna politika, pronađe ravnoteža monetarne i fiskalne politike, pruži podrška nezaposlenima i drugim slojevima pogođenim krizom, i uspostavi koordinisana reakcija na makroekonomskom nivou.
(agencije/MONDO)
Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boris Begović rekao je da bi, ako se nastave negativne ekonomske tendencije u zemlji, budžetski deficit Srbije do kraja godine mogao da dostigne 200 milijardi dinara (oko 1,7 milijardi evra).
On je istakao da je potrebna štednja, i države i građana, dodajući da bi eventualno smanjenje realnog iznosa plata i penzija, o čemu se ovih dana govori, pokazalo da "država ne može da štedi bez građana".
Begović je ocenio da bi eventualno povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) moglo da padne na leđa građana.
On je naveo da u Srbiji ima 1.340 preduzeća pod državnom kontrolom sa ukupno oko 100.000 radnika koja su u 2010. godini imala gubitke od oko milijardu evra ili 3,5 odsto BDP.
Ukupne subvencije i transferi tim preduzećima u 2011. godini iznosili su oko 2,3 odsto BDP-a.
Predsednica Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički upozorila je da bez ulaganja i restrukturisanja velikih javnih preduzeća, postoji opasnost da će ona potpuno nestati.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik rekao je da, u suočavanju sa izazovima ekonomske krize, Srbija mora da sprovede mere fiskalne konsolidacije, pre svega kontrolisanja javne potrošnje, kao i strukturne reforme.
Lisovolik je istakao da zemlje u razvoju sa visokim spoljnim deficitima, kao što je Srbija, moraju da smanjuju potrošnju i povećavaju izvoz.
On je ukazao da Srbija i dalje ima problem sa velikim eksternim deficitom, i iako je bilo uspeha u njegovom smanjenju od 2008. godine, platnobilansni deficit se u 2011. godini nalazio se tik ispod nivoa od 10 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema rečima Lisovolika, strukturne reforme, između ostalog, podrazumevaju stvaranje uslova za privlačenje stranih direktnih investicija i to, pre svega, u proizvodnju i izvozno orijentisane sektore.
On je napomenuo i da na globalnom nivou jača rizik u evrozoni, a rizik cena nafte je sada manji, ali, kako je rekao, ne iz dobrih razloga već kao reakcija na neke loše prognoze.
Lisovolik je naveo da će u ovoj i narednoj godini evrozona nastaviti da bude epicentar nestabilnosti u globalnoj ekonomiji i da postoji opasnost od jačanja krize u tom delom sveta, posebno ako se uspostavi loša dinamika u ''začaranom krugu" - rasta BDP, fiskalne dimenzije i bankarskog sistema.
Rešenje je da se, u slučaju da tržište daje prostora, obezbedi ekspanzivnija fiskalna politika, pronađe ravnoteža monetarne i fiskalne politike, pruži podrška nezaposlenima i drugim slojevima pogođenim krizom, i uspostavi koordinisana reakcija na makroekonomskom nivou.
(agencije/MONDO)
