Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da je Skupština akcionara preduzeća "Južni tok" donela odluku o početku investicione faze, što je potvrda da će gasovod Južni tok biti izgrađen u Srbiji.
Bajatović je na konferenciji za novinare rekao da će trasa gasovoda kroz Srbiju biti 470 kilometara, vrednost investicije je 1,7 milijardi evra i imaće interkonekcije za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Bajatović je naglasio da je Srbija prva zemlja koja je počela investicionu fazu ovog projekta.
On je istakao da će na izgradnji biti angažovano oko 2.000 radnika i da će ovaj projekat biti razvojni mehanizam za druge investicije u Srbiji.
Saradnja Gasproma i Srbijagasa prevazilazi obim obične komercijalne saradnje, rekao je Bajatović i naglasio da izgradnja gasovoda "Južni tok" predstavlja krunu saradnje dve kompanije.
Bajatović je istakao da su zajednički srpsko-ruski projekti i ruske investicije doprinele da rublja bude moneta u opticaju na finansijskom tržištu Srbije.
On je objasnio da će se izgradnja gasovoda Južni tok finansirati projektno, uz što manje finansijsko opterećenje Srbijagasa.
Predsednik Upravnog odbora preduzeća Južni tok Leonid Čugunov rekao je da model finansiranja gasovoda kroz Srbiju još nije napravljen.
On je najavio da će realizacija početi krajem ove godine, a krajnji cilj je pravljenje kvalitetnog projekta.
Ovaj projekat je neophodan, važan i ekonomski isplativ, naglasio je Čugunov.
Bajatović je rekao i da poskupljenja gasa sigurno neće biti do Nove godine, a možda ni do kraja ove grejne sezone i naglasio da se cena gasa ni tada neće drastično povećavati.
Komentarišući odluku vlade Srbije da više ne odobrava garancije za kredite za likvidnost Srbijagasu, Bajatović je pozdravio odluku vlade da uvede red na tržište gasa i istakao da su cene gasa u Srbiji nerealno niske, što uzrokuje nelikvidnost tog preduzeća.
Krediti za likvidnost su bacanje para kroz prozor, rekao je Bajatović i ponovio da treba uvesti red na tržište gasa, odrediti realne cene i socijalne karte za potrošače koji nisu u mogućnosti da plaćaju tržišne cene.
Bajatović je istakao da i dalje ostaju garancije vlade za investiciona zaduženja Srbijagasa, što je za tu kompaniju najvažnije jer su pred njom ulaganja u projekte Južni tok, drugu fazu modernizaciju skladišta Banatski dvor, kao i mogućnost ulaganja u gasne elektrane i još jedno podzemno skladište gasa.
Napominjući da Srbija sada dobija gas iz Rusije po ceni od oko 420 dolara za 1.000 metara kubnih, što je znatno niže u odnosu na tržišnu cenu od 490 dolara, Bajatović je dodao da očekuje još bolju cenu gasa za Srbiju.
On je izjavio da je, u saradnji sa ruskim Gaspromom, Srbija u mogućnosti da dobije još nižu cenu gasa namenjenu za proizvodnju električne energije i za rad hemijske i nekih drugih vrsta postrojenja, istakavši da bi cene za tu namenu bile niže od uobičajenih.
Vlada Srbije, odnosno ministri Mlađan Dinkić i Zorana Mihajlović su sarađivali sa rukovodstvom Srbijagasa prilikom donošenja odluke da se u budžetu za sledeću godinu ne odobre garancije za kredite za likvidnost tom preduzeću, rekao je Bajatović.
On je ocenio da bi sadašnji dugovi Srbijagasa nastali po osnovu nerealne cene gasa i vođenja socijalne politike preko cene tog energenta trebalo da budu proglašeni za javni dug.
(agencije/MONDO, Foto: Beta, arhiva)
Bajatović je naglasio da je Srbija prva zemlja koja je počela investicionu fazu ovog projekta.
On je istakao da će na izgradnji biti angažovano oko 2.000 radnika i da će ovaj projekat biti razvojni mehanizam za druge investicije u Srbiji.
Saradnja Gasproma i Srbijagasa prevazilazi obim obične komercijalne saradnje, rekao je Bajatović i naglasio da izgradnja gasovoda "Južni tok" predstavlja krunu saradnje dve kompanije.
Bajatović je istakao da su zajednički srpsko-ruski projekti i ruske investicije doprinele da rublja bude moneta u opticaju na finansijskom tržištu Srbije.
On je objasnio da će se izgradnja gasovoda Južni tok finansirati projektno, uz što manje finansijsko opterećenje Srbijagasa.
Predsednik Upravnog odbora preduzeća Južni tok Leonid Čugunov rekao je da model finansiranja gasovoda kroz Srbiju još nije napravljen.
On je najavio da će realizacija početi krajem ove godine, a krajnji cilj je pravljenje kvalitetnog projekta.
Ovaj projekat je neophodan, važan i ekonomski isplativ, naglasio je Čugunov.
Bajatović je rekao i da poskupljenja gasa sigurno neće biti do Nove godine, a možda ni do kraja ove grejne sezone i naglasio da se cena gasa ni tada neće drastično povećavati.
Komentarišući odluku vlade Srbije da više ne odobrava garancije za kredite za likvidnost Srbijagasu, Bajatović je pozdravio odluku vlade da uvede red na tržište gasa i istakao da su cene gasa u Srbiji nerealno niske, što uzrokuje nelikvidnost tog preduzeća.
Krediti za likvidnost su bacanje para kroz prozor, rekao je Bajatović i ponovio da treba uvesti red na tržište gasa, odrediti realne cene i socijalne karte za potrošače koji nisu u mogućnosti da plaćaju tržišne cene.
Bajatović je istakao da i dalje ostaju garancije vlade za investiciona zaduženja Srbijagasa, što je za tu kompaniju najvažnije jer su pred njom ulaganja u projekte Južni tok, drugu fazu modernizaciju skladišta Banatski dvor, kao i mogućnost ulaganja u gasne elektrane i još jedno podzemno skladište gasa.
Napominjući da Srbija sada dobija gas iz Rusije po ceni od oko 420 dolara za 1.000 metara kubnih, što je znatno niže u odnosu na tržišnu cenu od 490 dolara, Bajatović je dodao da očekuje još bolju cenu gasa za Srbiju.
On je izjavio da je, u saradnji sa ruskim Gaspromom, Srbija u mogućnosti da dobije još nižu cenu gasa namenjenu za proizvodnju električne energije i za rad hemijske i nekih drugih vrsta postrojenja, istakavši da bi cene za tu namenu bile niže od uobičajenih.
Vlada Srbije, odnosno ministri Mlađan Dinkić i Zorana Mihajlović su sarađivali sa rukovodstvom Srbijagasa prilikom donošenja odluke da se u budžetu za sledeću godinu ne odobre garancije za kredite za likvidnost tom preduzeću, rekao je Bajatović.
On je ocenio da bi sadašnji dugovi Srbijagasa nastali po osnovu nerealne cene gasa i vođenja socijalne politike preko cene tog energenta trebalo da budu proglašeni za javni dug.
(agencije/MONDO, Foto: Beta, arhiva)
