Finansijski sistem nije ugrožen ali efikasnost monetarne vlasti ograničava visok stepen vezanosti privrede za stranu valutu.
Tabakovićeva je na skupu pod nazivom "Finansijski sistem i privreda – odgovori na izazove krize" ukazala na to da u Srbiji efikasnost monetarne politike u najvećoj meri ograničava visok stepen evroizacije domaće ekonomije (krediti, obračunavanje poslovanja i štednja u evrima), zbog čega devizni rizik predstavlja ključni rizik po finansijsku stabilnost.
Ona je istakla da su strukturne reforme usmerene na rast produktivnosti i konkurentnost privrede od presudnog značaja za obezbeđivanje održivog privrednog rasta, a da bi provođenje reformi poreskog i penzionog sistema, kao i korporatizacija javnog sektora povećali kreditni rejting Srbije.
"Depresijacija (pad dinara) pomaže smanjenju eksterne neravnoteže (većeg uvoza nad izvozom) pre svega na kratak rok, obezbeđujući konkurentnost domaćoj privredi, ali ona ne eliminiše glavne uzroke koji su doveli do njenog produbljivanja", rekla je Tabakovićeva.
Ona je poručila da će NBS nastaviti da deluje u pravcu stabilizovanja i inflacije na niskom nivou i održavanju zdravog finansijskog sistema, što je najbolji način da se pomogne privredi i doprinese kreiranju povoljnog ambijenta za investicije.
Tabakovićeva je navela da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj je tokom krize zabeleženo samo usporavanje, ali ne i smanjenje kreditne aktivnosti.
Znatno ubrzanje kreditne aktivnosti i značajnija redukcija problematičnih kredita u Srbiji se, prema rečima Tabakovićeve, ne može očekivati u kratkom roku, ali, kako je navela, to će uslediti sa ekonomskim oporavkom koji se očekuje od naredne godine i koji treba da donese kvalitetnije investicije i poboljšanje finansijske pozicije privrede.
Tabakovićeva je dodala da Vladu očekuje vrlo ozbiljan i naporan posao da nasleđeni deficit pokrije na najjeftiniji način i da ne stvara centralnoj banci probleme stvaranjem viška likvidnosti ili deficitom koji će svima da se vrati kao bumerang kroz visoku inflaciju i nestabilan devizni kurs.
Po njenim rečima, potpuno je realno ono što je Vlada Srbije predvidela budžetom za 2013. godinu - da smanji deficit na 3,5 odsto, jer postoje mnoge rezerve.
"Mnogi misle da je deo koji se odnosi na budžetski deficit za 2014. i 2015. godinu, preambiciozan, ali ja sam uverena da će ozbiljnim pristupom u svakoj od oblasti koja je deo naše zakonske nadležnosti, uspeti da okrenemo smer privrednog razvoja Srbije na pravi kolosek, a to je da se finansira iz sopstvenih izvora i štednje i da ne troši onoliko koliko ne može da proizvede", kazala je Tabaković.
Guvernerka NBS je naglasila i da očekuje da će sa Vladom Srbije nastaviti da sarađuje odlično, kao i do sada.
Narodna banka Srbije je domaćin skupa u Hotelu "Hajat" u Beogradu, a u njegovom radu učestvuju, između ostalih, i viceguverner Centralne banke BiH Radomir Božić, predstavnici Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Marko Rupena)
Ona je istakla da su strukturne reforme usmerene na rast produktivnosti i konkurentnost privrede od presudnog značaja za obezbeđivanje održivog privrednog rasta, a da bi provođenje reformi poreskog i penzionog sistema, kao i korporatizacija javnog sektora povećali kreditni rejting Srbije.
"Depresijacija (pad dinara) pomaže smanjenju eksterne neravnoteže (većeg uvoza nad izvozom) pre svega na kratak rok, obezbeđujući konkurentnost domaćoj privredi, ali ona ne eliminiše glavne uzroke koji su doveli do njenog produbljivanja", rekla je Tabakovićeva.
Ona je poručila da će NBS nastaviti da deluje u pravcu stabilizovanja i inflacije na niskom nivou i održavanju zdravog finansijskog sistema, što je najbolji način da se pomogne privredi i doprinese kreiranju povoljnog ambijenta za investicije.
Tabakovićeva je navela da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj je tokom krize zabeleženo samo usporavanje, ali ne i smanjenje kreditne aktivnosti.
Znatno ubrzanje kreditne aktivnosti i značajnija redukcija problematičnih kredita u Srbiji se, prema rečima Tabakovićeve, ne može očekivati u kratkom roku, ali, kako je navela, to će uslediti sa ekonomskim oporavkom koji se očekuje od naredne godine i koji treba da donese kvalitetnije investicije i poboljšanje finansijske pozicije privrede.
Tabakovićeva je dodala da Vladu očekuje vrlo ozbiljan i naporan posao da nasleđeni deficit pokrije na najjeftiniji način i da ne stvara centralnoj banci probleme stvaranjem viška likvidnosti ili deficitom koji će svima da se vrati kao bumerang kroz visoku inflaciju i nestabilan devizni kurs.
Po njenim rečima, potpuno je realno ono što je Vlada Srbije predvidela budžetom za 2013. godinu - da smanji deficit na 3,5 odsto, jer postoje mnoge rezerve.
"Mnogi misle da je deo koji se odnosi na budžetski deficit za 2014. i 2015. godinu, preambiciozan, ali ja sam uverena da će ozbiljnim pristupom u svakoj od oblasti koja je deo naše zakonske nadležnosti, uspeti da okrenemo smer privrednog razvoja Srbije na pravi kolosek, a to je da se finansira iz sopstvenih izvora i štednje i da ne troši onoliko koliko ne može da proizvede", kazala je Tabaković.
Guvernerka NBS je naglasila i da očekuje da će sa Vladom Srbije nastaviti da sarađuje odlično, kao i do sada.
Narodna banka Srbije je domaćin skupa u Hotelu "Hajat" u Beogradu, a u njegovom radu učestvuju, između ostalih, i viceguverner Centralne banke BiH Radomir Božić, predstavnici Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
(MONDO/agencije, foto: Beta/Marko Rupena)
