Italijani su se žalili na lošu infrastrukturu u Srbiji, čije će kritične tačke biti popravljene sredstvima EIB i ruskog kredita, kaže Mlađan Dinkić.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je danas da je sa italijanskim investitorima dogovoreno da se novac iz raspoloživih kredita za modernizaciju srpske železnice uloži u sređivanje kritičnih tačaka na srpskim prugama, kako bi se povećao izvoz u Italiju, ali i druge zemlje.
Dinkić je rekao da su se italijanski investitori žalili na loše stanje saobraćajne infrastrurkture u Srbiji, zbog čega je i dogovoreno da se utvrde kritične tačke na srpskim prugama, koje usporavaju transport prilikom izvoza robe.
On je novinarima posle sednice srpsko-italijansko poslovnog saveta u Beogradu rekao da će iz kredita Evropske investicione banke i iz ruskog kredita namenjenog modernizaciji srpske železnice biti sređeni kritični delovi, što bi trebalo da doprinese ostvarivanju većeg profita u ekonomskoj razmeni Srbije sa Italijom.
"Moramo da zadovoljimo sve veće potrebe kupaca za našom robom", rekao je Dinkić, i dodao da je direktor Fijat automobila Srbije Antonio Ćezare Ferara izneo podatak da se 300 kamiona dnevno koristi za prevoz autodelova i gotovih automobila iz Kragujevca, kao i da 15 kompozicija vozova odlazi nedeljno ka Baru.
"Opterećenje koje srpske železnice mogu da podnesu nije dovoljno, kao ni brzina kretanja vozila, zbog čega je neohodna modernizacija da bismo imali još bolju saradnju sa Italijom ubuduće", kazao je Dinkić.
Dinkić je rekao da je osim saradnje sa Italijom u oblasti infrastrukture, na sastanku Poslovnog saveta dve zemlje bilo reči i o unapređenju saradnje u poljoprivredi, prehrambenoj i drvnoj industriji, jer je Italija za Srbiju jedno od najvažnijih izvoznih tržišta, pored Nemačke.
Razgovarali smo o planovima Srbije za ulaganje 100 milona dolara godišnje u sistem za navodnjavanje, što će povećati našu ponudu hrane i zbog toga postoji mogućnost za saradnju srpskih i italijanskih kompanija u oblasti tehnologije proizvodnje hrane i izvoza na treća tržišta, dodao je Dinkić.
Dinkić je istakao da je bilo reči i o poboljšanju saradnje u drvno-prerađivačkoj industriji i o zainteresovanosti italijanskih kompanija da investiraju u tu oblast u Srbiji kako bi iskoristili povlastice bescarinskog izvoza tih proizvoda iz Srbije na rusko tržište.
"Kada Itaijani izvoze drvno - prerađivačke proizvode iz Italije, carine su od 20 do 30 odsto, zavisno do vrste nameštaja, dok su iz Srbije - nula", rekao je Dinkić i istakao da je to razlog zašto će jedna italijanska kompanija graditi novi pogon u Vranju.
On je naveo da je spoljno-trgovinska saradnja Srbije i Italije u prošloj godini bila oko 2,5 milijarde evra, od čega je samo izvoz iz Srbije bio jednu milijardu evra.
Ove godine će to biti mnogo veći obim izvoza jer će samo Fijat izvesti u ovoj godini oko dve milijarde evra, rekao je Dinkić istakavši da je to bio jedan od glavnih povoda za razgovor sa italijanskim kompanijama o poboljšanju saradnje.
Govoreći o Razvojnoj banci Vojvodine, Dinkić je rekao da se razgovara sa nekoliko banaka koje su se javile na konkurs Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, ali da još nije doneta konačna odluka o njenoj sudbini.
Razvojna banka Vojvodine se ne prodaje, jer ima negativan kapital i niko je ne bi kupio, rekao je Dinkić.
On je naveo da se traži ozbljna banka koja bi bila spremna za prenos depozita po modelu prenosa iz Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu.
(Tanjug Foto Medija centar Beograd)
Dinkić je rekao da su se italijanski investitori žalili na loše stanje saobraćajne infrastrurkture u Srbiji, zbog čega je i dogovoreno da se utvrde kritične tačke na srpskim prugama, koje usporavaju transport prilikom izvoza robe.
On je novinarima posle sednice srpsko-italijansko poslovnog saveta u Beogradu rekao da će iz kredita Evropske investicione banke i iz ruskog kredita namenjenog modernizaciji srpske železnice biti sređeni kritični delovi, što bi trebalo da doprinese ostvarivanju većeg profita u ekonomskoj razmeni Srbije sa Italijom.
"Moramo da zadovoljimo sve veće potrebe kupaca za našom robom", rekao je Dinkić, i dodao da je direktor Fijat automobila Srbije Antonio Ćezare Ferara izneo podatak da se 300 kamiona dnevno koristi za prevoz autodelova i gotovih automobila iz Kragujevca, kao i da 15 kompozicija vozova odlazi nedeljno ka Baru.
"Opterećenje koje srpske železnice mogu da podnesu nije dovoljno, kao ni brzina kretanja vozila, zbog čega je neohodna modernizacija da bismo imali još bolju saradnju sa Italijom ubuduće", kazao je Dinkić.
Dinkić je rekao da je osim saradnje sa Italijom u oblasti infrastrukture, na sastanku Poslovnog saveta dve zemlje bilo reči i o unapređenju saradnje u poljoprivredi, prehrambenoj i drvnoj industriji, jer je Italija za Srbiju jedno od najvažnijih izvoznih tržišta, pored Nemačke.
Razgovarali smo o planovima Srbije za ulaganje 100 milona dolara godišnje u sistem za navodnjavanje, što će povećati našu ponudu hrane i zbog toga postoji mogućnost za saradnju srpskih i italijanskih kompanija u oblasti tehnologije proizvodnje hrane i izvoza na treća tržišta, dodao je Dinkić.
Dinkić je istakao da je bilo reči i o poboljšanju saradnje u drvno-prerađivačkoj industriji i o zainteresovanosti italijanskih kompanija da investiraju u tu oblast u Srbiji kako bi iskoristili povlastice bescarinskog izvoza tih proizvoda iz Srbije na rusko tržište.
"Kada Itaijani izvoze drvno - prerađivačke proizvode iz Italije, carine su od 20 do 30 odsto, zavisno do vrste nameštaja, dok su iz Srbije - nula", rekao je Dinkić i istakao da je to razlog zašto će jedna italijanska kompanija graditi novi pogon u Vranju.
On je naveo da je spoljno-trgovinska saradnja Srbije i Italije u prošloj godini bila oko 2,5 milijarde evra, od čega je samo izvoz iz Srbije bio jednu milijardu evra.
Ove godine će to biti mnogo veći obim izvoza jer će samo Fijat izvesti u ovoj godini oko dve milijarde evra, rekao je Dinkić istakavši da je to bio jedan od glavnih povoda za razgovor sa italijanskim kompanijama o poboljšanju saradnje.
Govoreći o Razvojnoj banci Vojvodine, Dinkić je rekao da se razgovara sa nekoliko banaka koje su se javile na konkurs Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, ali da još nije doneta konačna odluka o njenoj sudbini.
Razvojna banka Vojvodine se ne prodaje, jer ima negativan kapital i niko je ne bi kupio, rekao je Dinkić.
On je naveo da se traži ozbljna banka koja bi bila spremna za prenos depozita po modelu prenosa iz Nove Agrobanke na Poštansku štedionicu.
(Tanjug Foto Medija centar Beograd)
