Ministarstvo saobraćaja objavilo je planove za početak obnove srpskog brodarstva i brodogradnje, kao i ulaganje ukupno 345 miliona evra u unapređenje plovnih puteva Dunava, Save, Tise i kanala Dunav - Tisa - Dunav.
Na panel diskusiji "Reke Srbije: Kako do efikasnijeg vodnog transporta" konstatovano je da je potrebno obnoviti posrnulu srpsku flotu, oživeti domaću brodogradnju i uključiti prateću industriju.
Učesnici su istakli da je vodni saobraćaj neopravdano zapostavljen u odnosu na druge vidove saobraćaja, pre svega putni i železnički, u koje država najviše ulaže.
Pomoćnica ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Mirjana Trifunović je kazala da je Ministarstvo saobraćaja već imalo određene razgovore o tome sa Ministarstvom finansija i privrede i da će u Ministarstvu saobraćaja biti formirana radna grupa.
Trifunovićeva je rekla da je planirana izrada mini studije izvodljivosti koja će dati preporuku kako da se obnovi srpska flota.
Ona je navela da je unutrašnjim vodnim putevima u 2011. prevezeno 8,69 odsto robe i da se do 2027. predviđa povećanje obima vodnog transporta za 30 procenata.
U evropskim zemljama se na rekama realizuje 40 odsto ukupnog transporta. Trifunovićeva je kazala da Srbija pod svojim zastavom ima više od 900 brodova, od čega je oko 400 u operativnoj upotrebi.
Državni sekretar Miodrag Poledica je rekao da je Evropska komisija polovinom devedesetih dodina prošlog veka dala posebno mesto unutrašnjem vodnom transportu definisanjem Evropske transportne mreže.
Direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbe Slobodan Milošević je rekao da u Srbiji ima 939 plovnih objekata, od čega je povremeno aktivno 643.
Prosečna starost srpske flote je preko 40 godina, a dozvolu ima svega 311 brodova, naveo je Milošević dodajući da su ti podaci zabrinjavajući.
On je upozorio da bi primenom kompletne regulative oko 80 odsto brodova bilo neupotrebljivo i da većina uskoro neće moći da plovi van Srbije zbog početka primene novih evropskih propisa.
Milošević je naglasio da je neophodno modernizovati srpsku flotu i da su potrebni novi tankeri za prevoz naftnih derivata, žitarica i ruda, kao i kontejnerski saobraćaj.
On je dodao da se to teško može realizovati bez "jačeg učešća" države u finansiranju. Direktor Direkcije za vodne puteve Ljubiša Mihajlović je najavio da će za nekoliko meseci biti gotovi projekti za radove na prvih šest najkritičnijih deonica na Dunavu od Bačke Palanke do Zemuna, što će EU finansirati sa oko 10 miliona evra.
Za nekoliko meseci biće raspisan tenderi i radovi će, prema njegovim rečima, početi tokom iduće godine. Do kraja godine počeće i prvi radovi na obnovi plovnog toka Save, dodao je on. Predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Evropske banke za obnovu i razvoj najavili su da će nastaviti da pomažu Srbiju i ovoj oblasti.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, koji je bio sprečen da prisustvuje panelu, izjavio je Tanjugu da je transport vodnim putevima znatno ekonomičniji, efikasniji i bezbedniji i da se nameće kao logičan izbor.
"Vodni transport, kao integralni deo intermodalnog transporta, omogućuje prevazilaženje problema zagušenja i kašnjenja u distribuciji robe", istakao je Mrkonjić.
On je dodao da sve evropske transportne strategije ističu prednosti unutrašnje plovidbe, kao i da Srbija sa postojećom mrežom plovnih puteva (1.680 kilometara od 36.000 evropske vodne mreže) predstavlja siguran transevropski koridor.
Predviđeno je ulaganje 267,7 miliona evra u 29 projekata na Dunavu, 14,4 miliona evra u 13 projekata na Savi, 16 miliona evra u devet projekata na Tisi i 47 miliona evra u kanal Dunav - Tisa - Dunav za 30 projekata.
Odnos investicija u saobraćaju izgleda ovako - na jedan evro uložen u plovne puteve ide 1,83 evra u drumske puteve i 6,57 evra u železnicu, kažu u Ministarstvu saobraćaja.
Zvanična evropska statistika kaže, prema podacima Ministarstva saobraćaja, da je u 2011. u Evropi na Dunavu promet robe opao za oko 10 odsto u odnosu na 2009, kao i da je prema statističkim podacima u Srbiji u istom periodu zabeležen porast prometa robe na Dunavu za 11 odsto.
(Tanjug Foto Tanjug Tanja Valič)
Učesnici su istakli da je vodni saobraćaj neopravdano zapostavljen u odnosu na druge vidove saobraćaja, pre svega putni i železnički, u koje država najviše ulaže.
Pomoćnica ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Mirjana Trifunović je kazala da je Ministarstvo saobraćaja već imalo određene razgovore o tome sa Ministarstvom finansija i privrede i da će u Ministarstvu saobraćaja biti formirana radna grupa.
Trifunovićeva je rekla da je planirana izrada mini studije izvodljivosti koja će dati preporuku kako da se obnovi srpska flota.
Ona je navela da je unutrašnjim vodnim putevima u 2011. prevezeno 8,69 odsto robe i da se do 2027. predviđa povećanje obima vodnog transporta za 30 procenata.
U evropskim zemljama se na rekama realizuje 40 odsto ukupnog transporta. Trifunovićeva je kazala da Srbija pod svojim zastavom ima više od 900 brodova, od čega je oko 400 u operativnoj upotrebi.
Državni sekretar Miodrag Poledica je rekao da je Evropska komisija polovinom devedesetih dodina prošlog veka dala posebno mesto unutrašnjem vodnom transportu definisanjem Evropske transportne mreže.
Direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbe Slobodan Milošević je rekao da u Srbiji ima 939 plovnih objekata, od čega je povremeno aktivno 643.
Prosečna starost srpske flote je preko 40 godina, a dozvolu ima svega 311 brodova, naveo je Milošević dodajući da su ti podaci zabrinjavajući.
On je upozorio da bi primenom kompletne regulative oko 80 odsto brodova bilo neupotrebljivo i da većina uskoro neće moći da plovi van Srbije zbog početka primene novih evropskih propisa.
Milošević je naglasio da je neophodno modernizovati srpsku flotu i da su potrebni novi tankeri za prevoz naftnih derivata, žitarica i ruda, kao i kontejnerski saobraćaj.
On je dodao da se to teško može realizovati bez "jačeg učešća" države u finansiranju. Direktor Direkcije za vodne puteve Ljubiša Mihajlović je najavio da će za nekoliko meseci biti gotovi projekti za radove na prvih šest najkritičnijih deonica na Dunavu od Bačke Palanke do Zemuna, što će EU finansirati sa oko 10 miliona evra.
Za nekoliko meseci biće raspisan tenderi i radovi će, prema njegovim rečima, početi tokom iduće godine. Do kraja godine počeće i prvi radovi na obnovi plovnog toka Save, dodao je on. Predstavnici Delegacije EU u Srbiji i Evropske banke za obnovu i razvoj najavili su da će nastaviti da pomažu Srbiju i ovoj oblasti.
Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić, koji je bio sprečen da prisustvuje panelu, izjavio je Tanjugu da je transport vodnim putevima znatno ekonomičniji, efikasniji i bezbedniji i da se nameće kao logičan izbor.
"Vodni transport, kao integralni deo intermodalnog transporta, omogućuje prevazilaženje problema zagušenja i kašnjenja u distribuciji robe", istakao je Mrkonjić.
On je dodao da sve evropske transportne strategije ističu prednosti unutrašnje plovidbe, kao i da Srbija sa postojećom mrežom plovnih puteva (1.680 kilometara od 36.000 evropske vodne mreže) predstavlja siguran transevropski koridor.
Predviđeno je ulaganje 267,7 miliona evra u 29 projekata na Dunavu, 14,4 miliona evra u 13 projekata na Savi, 16 miliona evra u devet projekata na Tisi i 47 miliona evra u kanal Dunav - Tisa - Dunav za 30 projekata.
Odnos investicija u saobraćaju izgleda ovako - na jedan evro uložen u plovne puteve ide 1,83 evra u drumske puteve i 6,57 evra u železnicu, kažu u Ministarstvu saobraćaja.
Zvanična evropska statistika kaže, prema podacima Ministarstva saobraćaja, da je u 2011. u Evropi na Dunavu promet robe opao za oko 10 odsto u odnosu na 2009, kao i da je prema statističkim podacima u Srbiji u istom periodu zabeležen porast prometa robe na Dunavu za 11 odsto.
(Tanjug Foto Tanjug Tanja Valič)
