Nije ni moralno ni normalno da ljudi u sektoru koji stvara nove vrednosti i finansira penzije i državne plate, imaju 30 odsto niže zarade, kažu privrednici.
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić izjavio je danas da je svaka ideja koja ide u pravcu vezivanja plata u javnom sektoru za plate u privatnom sektoru i njihovog izjednačavanja dobrodošla.
"Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili osnovnim paketom usluga, i na osnovu kojih se obezbeđuju porezi, a ti porezi se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru", rekao je Sertić Tanjugu.
On je naglasio da je od izuzetne važnosti uticati na javni sektor da promeni svoj način ponašanja, i da se efikasnost, odgovornost i svi drugi elementi koji prate dobro poslovanje preliju iz privatnog u državni sektor.
Govoreći o novom setu poreskih zakona, Sertić je istakao da je poslovna zajednica uvek zadovoljna kada se predlažu zakoni koji pojednostavljuju poslovanje, "a ono što je u ovom setu zakona od izuzetne važnosti, jeste što se administriranje vezano za poreske postupke smanjuje".
Ugledni biznismen Nikola Pavičić , počasni predsednik Tarket Sintelona, smatra da je ideja ministra finansija Mlađana Dinkića o usklađivanju plata u javnom sektoru sa onima i privatnom, odnosno u preduzećima koja stvaraju nove vrednosti i koja finansiraju ceo javni sektor, dobro rešenje i dugoročna mera.
On je ocenio da sadašnje stanje "nije ni moralno" - da zaposleni u privatnom sektoru koji stvaraju nove vrednosti i finansiraju penzije i plate državnih službenika, imaju 30 odsto niže plate.
Pavičić upozorava da se statistički podaci o platama u javnom i realnom sektoru već dugo godina unazad ne objavljuju zbog socijalnog mira.
"Te podatke moramo staviti na sto i to treba da bude glavni argument da se plate u javnom sektoru drže u granicama onoga što se ostvaruje u realnom sektoru", kaže biznismen.
"Ne možemo preko noći napraviti normalne odnose, ali u nekom vremenskom periodu, plate u privatnom sektoru treba da dostignu plate u javnom sektoru. Možemo mi to zvati zamrzavanje ili bilo kako, ali i budžet može da isplaćuje ono što se u budžet prilije iz tog privatnog sektora", naglasio je Pavičić u izjavi Tanjugu.
Kako je naveo, za pokretanje privrede, a time i povećanje prihoda u budžetu, potrebne su promene u finansijskom sektoru, odnosno niže kamate na bankarske kredite, kao i realna vrednost dinara jer "privreda ne može da raste sa ovako visokim kamatama i ne može da izvozi sa ovako jakim dinarom".
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović ocenio je da je predlog o platama dobar, ali da treba naći pravu formulu koja bi uzimala u obzir i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
"Normalno je da treba da se vežu za privatni sektor, ali na koji način i kako? Svakako ne samo time što neko kaže - oni imaju 30 odsto u proseku veće plate. To nije tako jednostavno. Slažem se da se veže, ali tu se mora naći formula", naglasio je Petrović u izjavi Tanjugu.
On je ocenio da u nalaženju rešenja za smanjenje budžetskih troškova treba kombinovati različite mere, a jedna od njih jeste "da se državna preduzeća dovedu u situaciju profitabilnosti, a ne da prave gubitke i tu su moguće ogromne uštede".
Što se tiče povećanja prihoda, Petrović je naglasio da je potrebno podići proizvodnju i bruto domaći proizvod zemlje, što sada onemogućavaju dve stvari.
To je Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji, gde smo skinuli carine i zaštitne mere prema domaćoj proizvodnji, što jako negativno utiče na domaću proizvodnju, a nismo dobili pristupne fondove i druga stvar je kurs - dinar je precenjen, jak, dovodi do toga da se zatvaraju radna mesta u Srbiji i sve iz uvoza je mnogo jeftinije", naveo je on.
"Ako bismo te dve stvari promenili, imali bismo povećanu proizvodnju u Srbiji i to bi dovelo do podizanja BDP-a i prihoda u budžetu", istakao je Petrović.
Ideju ministra Dinkića zasad iz Vlade javno podržava samo njegova stranačka koleginica, Verica Kalanović.
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Kalanović kađže da je to dobra ali i samo jedna od mera iz reformskog paketa.
Kalanović je navela da sigurno jedna mera neće biti dovoljna, ali da neće biti "povlašćenih grupa i kategorija, niti nedodirljivih" i da "sistem mora da se posmatra sveobuhvatno" i dodala: "Najavljen je kraj restrukturiranja društvenih preduzeća. Čini mi se da preduzeća u restrukturiranju još uvek nisu svesna da će za godinu dana morati da postanu održivi sistemi".
"Dalje, moramo da idemo u reformu javnih preduzeća, ali i u borbu protiv sive ekonomije i povećanje prihodne strane budžeta. Javni sektor mora da deli sudbinu privatnog sektora jer od njega živi", naglasila je ministarka.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili osnovnim paketom usluga, i na osnovu kojih se obezbeđuju porezi, a ti porezi se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru", rekao je Sertić Tanjugu.
On je naglasio da je od izuzetne važnosti uticati na javni sektor da promeni svoj način ponašanja, i da se efikasnost, odgovornost i svi drugi elementi koji prate dobro poslovanje preliju iz privatnog u državni sektor.
Govoreći o novom setu poreskih zakona, Sertić je istakao da je poslovna zajednica uvek zadovoljna kada se predlažu zakoni koji pojednostavljuju poslovanje, "a ono što je u ovom setu zakona od izuzetne važnosti, jeste što se administriranje vezano za poreske postupke smanjuje".
Ugledni biznismen Nikola Pavičić , počasni predsednik Tarket Sintelona, smatra da je ideja ministra finansija Mlađana Dinkića o usklađivanju plata u javnom sektoru sa onima i privatnom, odnosno u preduzećima koja stvaraju nove vrednosti i koja finansiraju ceo javni sektor, dobro rešenje i dugoročna mera.
On je ocenio da sadašnje stanje "nije ni moralno" - da zaposleni u privatnom sektoru koji stvaraju nove vrednosti i finansiraju penzije i plate državnih službenika, imaju 30 odsto niže plate.
Pavičić upozorava da se statistički podaci o platama u javnom i realnom sektoru već dugo godina unazad ne objavljuju zbog socijalnog mira.
"Te podatke moramo staviti na sto i to treba da bude glavni argument da se plate u javnom sektoru drže u granicama onoga što se ostvaruje u realnom sektoru", kaže biznismen.
"Ne možemo preko noći napraviti normalne odnose, ali u nekom vremenskom periodu, plate u privatnom sektoru treba da dostignu plate u javnom sektoru. Možemo mi to zvati zamrzavanje ili bilo kako, ali i budžet može da isplaćuje ono što se u budžet prilije iz tog privatnog sektora", naglasio je Pavičić u izjavi Tanjugu.
Kako je naveo, za pokretanje privrede, a time i povećanje prihoda u budžetu, potrebne su promene u finansijskom sektoru, odnosno niže kamate na bankarske kredite, kao i realna vrednost dinara jer "privreda ne može da raste sa ovako visokim kamatama i ne može da izvozi sa ovako jakim dinarom".
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović ocenio je da je predlog o platama dobar, ali da treba naći pravu formulu koja bi uzimala u obzir i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
"Normalno je da treba da se vežu za privatni sektor, ali na koji način i kako? Svakako ne samo time što neko kaže - oni imaju 30 odsto u proseku veće plate. To nije tako jednostavno. Slažem se da se veže, ali tu se mora naći formula", naglasio je Petrović u izjavi Tanjugu.
On je ocenio da u nalaženju rešenja za smanjenje budžetskih troškova treba kombinovati različite mere, a jedna od njih jeste "da se državna preduzeća dovedu u situaciju profitabilnosti, a ne da prave gubitke i tu su moguće ogromne uštede".
Što se tiče povećanja prihoda, Petrović je naglasio da je potrebno podići proizvodnju i bruto domaći proizvod zemlje, što sada onemogućavaju dve stvari.
To je Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji, gde smo skinuli carine i zaštitne mere prema domaćoj proizvodnji, što jako negativno utiče na domaću proizvodnju, a nismo dobili pristupne fondove i druga stvar je kurs - dinar je precenjen, jak, dovodi do toga da se zatvaraju radna mesta u Srbiji i sve iz uvoza je mnogo jeftinije", naveo je on.
"Ako bismo te dve stvari promenili, imali bismo povećanu proizvodnju u Srbiji i to bi dovelo do podizanja BDP-a i prihoda u budžetu", istakao je Petrović.
Ideju ministra Dinkića zasad iz Vlade javno podržava samo njegova stranačka koleginica, Verica Kalanović.
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Kalanović kađže da je to dobra ali i samo jedna od mera iz reformskog paketa.
Kalanović je navela da sigurno jedna mera neće biti dovoljna, ali da neće biti "povlašćenih grupa i kategorija, niti nedodirljivih" i da "sistem mora da se posmatra sveobuhvatno" i dodala: "Najavljen je kraj restrukturiranja društvenih preduzeća. Čini mi se da preduzeća u restrukturiranju još uvek nisu svesna da će za godinu dana morati da postanu održivi sistemi".
"Dalje, moramo da idemo u reformu javnih preduzeća, ali i u borbu protiv sive ekonomije i povećanje prihodne strane budžeta. Javni sektor mora da deli sudbinu privatnog sektora jer od njega živi", naglasila je ministarka.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
