Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić izjavio je danas da je svaka ideja koja ide u pravcu vezivanja plata u javnom sektoru za plate u privatnom sektoru i njihovog izjednačavanja dobrodošla.
"Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili osnovnim paketom usluga, i na osnovu kojih se obezbeđuju porezi, a ti porezi se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru", rekao je Sertić Tanjugu.
On je naglasio da je od izuzetne važnosti uticati na javni sektor da promeni svoj način ponašanja, i da se efikasnost, odgovornost i svi drugi elementi koji prate dobro poslovanje preliju iz privatnog u državni sektor.
Govoreći o novom setu poreskih zakona, Sertić je istakao da je poslovna zajednica uvek zadovoljna kada se predlažu zakoni koji pojednostavljuju poslovanje, "a ono što je u ovom setu zakona od izuzetne važnosti, jeste što se administriranje vezano za poreske postupke smanjuje".
Ugledni biznismen Nikola Pavičić , počasni predsednik Tarket Sintelona, smatra da je ideja ministra finansija Mlađana Dinkića o usklađivanju plata u javnom sektoru sa onima i privatnom, odnosno u preduzećima koja stvaraju nove vrednosti i koja finansiraju ceo javni sektor, dobro rešenje i dugoročna mera.
On je ocenio da sadašnje stanje "nije ni moralno" - da zaposleni u privatnom sektoru koji stvaraju nove vrednosti i finansiraju penzije i plate državnih službenika, imaju 30 odsto niže plate.
Pavičić upozorava da se statistički podaci o platama u javnom i realnom sektoru već dugo godina unazad ne objavljuju zbog socijalnog mira.
"Te podatke moramo staviti na sto i to treba da bude glavni argument da se plate u javnom sektoru drže u granicama onoga što se ostvaruje u realnom sektoru", kaže biznismen.
"Ne možemo preko noći napraviti normalne odnose, ali u nekom vremenskom periodu, plate u privatnom sektoru treba da dostignu plate u javnom sektoru. Možemo mi to zvati zamrzavanje ili bilo kako, ali i budžet može da isplaćuje ono što se u budžet prilije iz tog privatnog sektora", naglasio je Pavičić u izjavi Tanjugu.
Kako je naveo, za pokretanje privrede, a time i povećanje prihoda u budžetu, potrebne su promene u finansijskom sektoru, odnosno niže kamate na bankarske kredite, kao i realna vrednost dinara jer "privreda ne može da raste sa ovako visokim kamatama i ne može da izvozi sa ovako jakim dinarom".
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović ocenio je da je predlog o platama dobar, ali da treba naći pravu formulu koja bi uzimala u obzir i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
"Normalno je da treba da se vežu za privatni sektor, ali na koji način i kako? Svakako ne samo time što neko kaže - oni imaju 30 odsto u proseku veće plate. To nije tako jednostavno. Slažem se da se veže, ali tu se mora naći formula", naglasio je Petrović u izjavi Tanjugu.
On je ocenio da u nalaženju rešenja za smanjenje budžetskih troškova treba kombinovati različite mere, a jedna od njih jeste "da se državna preduzeća dovedu u situaciju profitabilnosti, a ne da prave gubitke i tu su moguće ogromne uštede".
Što se tiče povećanja prihoda, Petrović je naglasio da je potrebno podići proizvodnju i bruto domaći proizvod zemlje, što sada onemogućavaju dve stvari.
To je Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji, gde smo skinuli carine i zaštitne mere prema domaćoj proizvodnji, što jako negativno utiče na domaću proizvodnju, a nismo dobili pristupne fondove i druga stvar je kurs - dinar je precenjen, jak, dovodi do toga da se zatvaraju radna mesta u Srbiji i sve iz uvoza je mnogo jeftinije", naveo je on.
"Ako bismo te dve stvari promenili, imali bismo povećanu proizvodnju u Srbiji i to bi dovelo do podizanja BDP-a i prihoda u budžetu", istakao je Petrović.
Ideju ministra Dinkića zasad iz Vlade javno podržava samo njegova stranačka koleginica, Verica Kalanović.
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Kalanović kađže da je to dobra ali i samo jedna od mera iz reformskog paketa.
Kalanović je navela da sigurno jedna mera neće biti dovoljna, ali da neće biti "povlašćenih grupa i kategorija, niti nedodirljivih" i da "sistem mora da se posmatra sveobuhvatno" i dodala: "Najavljen je kraj restrukturiranja društvenih preduzeća. Čini mi se da preduzeća u restrukturiranju još uvek nisu svesna da će za godinu dana morati da postanu održivi sistemi".
"Dalje, moramo da idemo u reformu javnih preduzeća, ali i u borbu protiv sive ekonomije i povećanje prihodne strane budžeta. Javni sektor mora da deli sudbinu privatnog sektora jer od njega živi", naglasila je ministarka.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili osnovnim paketom usluga, i na osnovu kojih se obezbeđuju porezi, a ti porezi se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru", rekao je Sertić Tanjugu.
On je naglasio da je od izuzetne važnosti uticati na javni sektor da promeni svoj način ponašanja, i da se efikasnost, odgovornost i svi drugi elementi koji prate dobro poslovanje preliju iz privatnog u državni sektor.
Govoreći o novom setu poreskih zakona, Sertić je istakao da je poslovna zajednica uvek zadovoljna kada se predlažu zakoni koji pojednostavljuju poslovanje, "a ono što je u ovom setu zakona od izuzetne važnosti, jeste što se administriranje vezano za poreske postupke smanjuje".
Ugledni biznismen Nikola Pavičić , počasni predsednik Tarket Sintelona, smatra da je ideja ministra finansija Mlađana Dinkića o usklađivanju plata u javnom sektoru sa onima i privatnom, odnosno u preduzećima koja stvaraju nove vrednosti i koja finansiraju ceo javni sektor, dobro rešenje i dugoročna mera.
On je ocenio da sadašnje stanje "nije ni moralno" - da zaposleni u privatnom sektoru koji stvaraju nove vrednosti i finansiraju penzije i plate državnih službenika, imaju 30 odsto niže plate.
Pavičić upozorava da se statistički podaci o platama u javnom i realnom sektoru već dugo godina unazad ne objavljuju zbog socijalnog mira.
"Te podatke moramo staviti na sto i to treba da bude glavni argument da se plate u javnom sektoru drže u granicama onoga što se ostvaruje u realnom sektoru", kaže biznismen.
"Ne možemo preko noći napraviti normalne odnose, ali u nekom vremenskom periodu, plate u privatnom sektoru treba da dostignu plate u javnom sektoru. Možemo mi to zvati zamrzavanje ili bilo kako, ali i budžet može da isplaćuje ono što se u budžet prilije iz tog privatnog sektora", naglasio je Pavičić u izjavi Tanjugu.
Kako je naveo, za pokretanje privrede, a time i povećanje prihoda u budžetu, potrebne su promene u finansijskom sektoru, odnosno niže kamate na bankarske kredite, kao i realna vrednost dinara jer "privreda ne može da raste sa ovako visokim kamatama i ne može da izvozi sa ovako jakim dinarom".
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović ocenio je da je predlog o platama dobar, ali da treba naći pravu formulu koja bi uzimala u obzir i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.
"Normalno je da treba da se vežu za privatni sektor, ali na koji način i kako? Svakako ne samo time što neko kaže - oni imaju 30 odsto u proseku veće plate. To nije tako jednostavno. Slažem se da se veže, ali tu se mora naći formula", naglasio je Petrović u izjavi Tanjugu.
On je ocenio da u nalaženju rešenja za smanjenje budžetskih troškova treba kombinovati različite mere, a jedna od njih jeste "da se državna preduzeća dovedu u situaciju profitabilnosti, a ne da prave gubitke i tu su moguće ogromne uštede".
Što se tiče povećanja prihoda, Petrović je naglasio da je potrebno podići proizvodnju i bruto domaći proizvod zemlje, što sada onemogućavaju dve stvari.
To je Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji, gde smo skinuli carine i zaštitne mere prema domaćoj proizvodnji, što jako negativno utiče na domaću proizvodnju, a nismo dobili pristupne fondove i druga stvar je kurs - dinar je precenjen, jak, dovodi do toga da se zatvaraju radna mesta u Srbiji i sve iz uvoza je mnogo jeftinije", naveo je on.
"Ako bismo te dve stvari promenili, imali bismo povećanu proizvodnju u Srbiji i to bi dovelo do podizanja BDP-a i prihoda u budžetu", istakao je Petrović.
Ideju ministra Dinkića zasad iz Vlade javno podržava samo njegova stranačka koleginica, Verica Kalanović.
Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Kalanović kađže da je to dobra ali i samo jedna od mera iz reformskog paketa.
Kalanović je navela da sigurno jedna mera neće biti dovoljna, ali da neće biti "povlašćenih grupa i kategorija, niti nedodirljivih" i da "sistem mora da se posmatra sveobuhvatno" i dodala: "Najavljen je kraj restrukturiranja društvenih preduzeća. Čini mi se da preduzeća u restrukturiranju još uvek nisu svesna da će za godinu dana morati da postanu održivi sistemi".
"Dalje, moramo da idemo u reformu javnih preduzeća, ali i u borbu protiv sive ekonomije i povećanje prihodne strane budžeta. Javni sektor mora da deli sudbinu privatnog sektora jer od njega živi", naglasila je ministarka.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Trebalo je da ubacim 30 poena, neće niko da nas sažaljeva": Petrušev o porazu od Partizana za otrežnjenje!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu