Stalni predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik ocenio je da vlasti u Srbiji moraju brzo i bez odlaganja da krenu u primenu kredibilnog plana fiskalne konsolidacije u ovoj godini.
On je istakao da je, osim mera štednje, potrebno smanjiti i budžetski deficit za jedan odsto BDP-a.
"To bi omogućilo da Srbija ovu godinu završi bez pogoršanja fiskalnog deficita", kazao je Lisovolik za dnevni list Blic i dodao da kontrola plata u javnom sektoru i penzija mora da bude osnov za postizanje tog cilja.
"Ali da li to treba da bude zamrzavanje ili neki drugi vid prilagođavanja u toj oblasti, zavisi od veličine ukupnog finansijskog jaza i od drugih mera koje je Vlada spremna da preduzme i na koji rok. Zavisi kolika je spremnost Vlade da se umanje subvencije za poljoprivredu i druge sektore, smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i od reforme penzionog sistema", rekao je on.
Lisovolik je ocenio da je potpuno jasno da je neophodna kontrola i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, jer bi to ublažilo potrebu za drastičnijim merama u pogledu nivoa zarada u javnom sektoru i penzija.
"Podizanje efektivne starosne granice za odlazak u penziju je ključni prioritet za Srbiju. Što se tiče izjednačavanja kriterijuma za žene i muškarce, to je najbolja praksa i u Evropi - od 27 zemalja EU, sve su, izuzev tri, već primenile taj model ili su najavile da će to u budućnosti uraditi", rekao je Lisovolik.
On je dodao da bi privatizacija javnih preduzeća dobro uticala na uštede budžeta i da bi otvorila potencijal rasta Srbije u vrlo perspektivnim sektorima, kakvi su energetika ili telekomunikacije.
"Javna preduzeća i dalje dominiraju srpskom ekonomijom, značajno više nego u drugim zemljama regiona. Pri tome ona koriste i deo javnih finansija", rekao je on.
Govoreći o ranijoj odluci Vlade Srbije da poveća, porez na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto, Lisovolik je rekao da je to bila dobra odluka jer bi bez tog povećanja situacija sa javnim finansijama bila još gora.
(Beta, foto: Beta/AP)
"To bi omogućilo da Srbija ovu godinu završi bez pogoršanja fiskalnog deficita", kazao je Lisovolik za dnevni list Blic i dodao da kontrola plata u javnom sektoru i penzija mora da bude osnov za postizanje tog cilja.
"Ali da li to treba da bude zamrzavanje ili neki drugi vid prilagođavanja u toj oblasti, zavisi od veličine ukupnog finansijskog jaza i od drugih mera koje je Vlada spremna da preduzme i na koji rok. Zavisi kolika je spremnost Vlade da se umanje subvencije za poljoprivredu i druge sektore, smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i od reforme penzionog sistema", rekao je on.
Lisovolik je ocenio da je potpuno jasno da je neophodna kontrola i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, jer bi to ublažilo potrebu za drastičnijim merama u pogledu nivoa zarada u javnom sektoru i penzija.
"Podizanje efektivne starosne granice za odlazak u penziju je ključni prioritet za Srbiju. Što se tiče izjednačavanja kriterijuma za žene i muškarce, to je najbolja praksa i u Evropi - od 27 zemalja EU, sve su, izuzev tri, već primenile taj model ili su najavile da će to u budućnosti uraditi", rekao je Lisovolik.
On je dodao da bi privatizacija javnih preduzeća dobro uticala na uštede budžeta i da bi otvorila potencijal rasta Srbije u vrlo perspektivnim sektorima, kakvi su energetika ili telekomunikacije.
"Javna preduzeća i dalje dominiraju srpskom ekonomijom, značajno više nego u drugim zemljama regiona. Pri tome ona koriste i deo javnih finansija", rekao je on.
Govoreći o ranijoj odluci Vlade Srbije da poveća, porez na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto, Lisovolik je rekao da je to bila dobra odluka jer bi bez tog povećanja situacija sa javnim finansijama bila još gora.
(Beta, foto: Beta/AP)
