Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je da Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede primenjuje zastarele propise čime povećava izdatke pčelara i ugrožava izvoz meda.
"Med je proizvod deficitaran na svetskom tržištu i Srbija može da izveze sve količine koje proizvede. Umesto da država pojeftini njegovu proizvodnju, preko Uprave za veterinu uvode se dažbine koje nemaju stručno i ekonomsko opravdanje", kazao je on agenciji Beta.
Živadinović je, nakon susrta sa predstavnicima skupštinskih odbora za poljoprivredu i evropske integracije, od kojih pčelari traže pomoć, kazao da je u regulativi rada pčelara niz nelogičnosti.
Jedna je, kako je objasnio, to što je na insistiranje Uprave za veterinu, u Pravilnik o podsticajima u stočarstvu po košnici, kao uslov za dobijanje podsticaja, ubačena odredba o obaveznom
posedovanju uverenja o zdravstvenom stanju pčela što se ne traži od drugih poljoprivrednika koji gaje životinje.
Po njegovim rečima, propisano je i da sve bolesti koje su upisane u Program mera zdravstvene zaštite, moraju da budu dijagnostikovane u veterinarskim institutima.
To bi, po preporučenom cenovniku Veterinarske komore, koštalo od 500 do 600 dinara po košnici, a u praksi toko kmošta i znatno više.
"Na taj način se podsticajna sredstva od 500 dinara po košnici, koja su prvi put obezbeđena za pčelare, zapravo prelivaju veterinarskim stanicama", rekao je Živadinović.
On je istakao da se u Evropi pčele pregledaju samo ako pčelar posumnja da nešto nije u redu, a u nekim evropskim zemljama veterinari obučavaju pčelare da sami pregledaju košnice i, samo u
slučaju sumnje na bolest, traže pregled i kontrolu.
"Kod nas se traži pregled na 10 odsto pčelinijhih zajednica, bez obzira da li ima simptoma bolesti ili nema. To ne možemo da prihvatimo ni u stručnom, ni u ekonomskom pogledu", kazao je Živadinović.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija tvrdi i da su pojedine veterinarske stanice u monopolskom položaju, jer Uprava za veterinu primorava pčelare da obavezne mere zdravstvene zaštite pčela rade samo kod jedne veterinarske stanice, čime se ne dozvoljava pravo na izbor veterinara.
Kako je dodao, istovremeno, tako povlašćena veterinarska stanica samostalno formira cene svojih usluga.
Pčelari zahtevaju da se propisi u oblasti programa mera zdravstvene zaštite pčela usaglase s propisima EU, najbolje po modelu Mađarske, koja je najveći proizvođač meda u Uniji.
"Želimo da se konsenzus o daljem sprovođenju zdravstvene zaštite pčela postigne najkasnije do 10. septembra, i da se najkasnije do kraja septembra izmene svi pravilnici o pčelarstvu, uključujući I zastareli Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti pčela", rekao je Živadinović.
Po podacima Saveza pčelarskih zajednica, koja okuplja 208 pčelarskih organizacija sa skoro 9.000 članova, u Srbiji je prošle godine prizvedeno oko 5.800 tona meda, od čega je izvezeno 2.957 tona za oko 13 miliona dolara.
