Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić predstavio je danas u parlamentu set zakona, među kojima je i Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti
Ljajić je u objedinjenoj raspravi istakao da oblast posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti do sada nije bila pravno uređena, a da je ukupna vrednost tržišta nepokretnosti oko 110 milijardi dinara godišnje, od čega dve trećine otpada na nelegalni promet ili promet koji nije registrovan.
Nastojimo da smanjimo crno i sivo tržište nepokretnostima i olakšamo rad leganim agenicijama, istakao je minsitar i dodao da u toj oblasti postoji oko 300 privrednih subjekata i 800 preduzetnika koji rade po zakonu, ali se predpostavlja da je broj nelegalnih agencija znato veći.
"Država nema podatke ni o ostalim transakcija, a šteta za budžet je ogromna, kao što su ogromne novčane transkacije koje nisu u legalnim tokovima", istakao je ministar.
Prema njegovim rečima, postojala je potreba da se na celovit način uredi oblast i donošenjem takvog zakona biće obezbeđena pravna sigurnsot za građane i pravna lica.
Zakonodavac je nastojao da uvede red u rad agencija na trzištu poštujući standarde EU, a donošenje tog zakona nije deo obaveza kada je reč o harmonizaciji propisa sa sa evropskim, istakao je Ljajić i naglasio da postoje standardi koje sve zemlje poštuju.
Ljajić je naglasio da je sa stanovšta kupaca i prodavaca važno to što će posrednik biti u obavezi da uplaćuje godišnju premiju osiguranja za eventualnu štetu koju obavljanjem poslova posredovanja može počitini nalagodavcu.
Prema njegovim rečima, nakon donošenja zakona u roku od šest meseci sedam podzakonskih akata, a određene odredbe zakoan imaće odložen početak primene i to su one koji se tiču upisa u registar i plaćanje osiguranja.
"Te odredbe će stupiti na snagu 18 meseci kasnije, a predpostavljamo da je to dovoljno vremena koje smo dali agencijama da se prilagaode novim uslovima poslovanja", rekao je Ljajić.
On je rekao i da je predlog zakona poslat na 119 adresa, stručnoj javnosti i različitim organizacijama, agencijama koje se bave tim poslovm, nevladinim organizacijama i drugim državnim institucijama.
Minsitarstvu je, dodao je, stiglo i 42 predloga sa sugtestijama, od kojih je dobar deo uvršćen u predloženi tekst.
Ljajić je danas najavio i promenu načina određivanja dominantnog položaja na tržištu, tako da procenat učešća na tržištu više neće biti odlučujući.
Obrazlažući pred poslanicima izmene Zakona o zaštiti konkurencije I drugih propisa, Ljajić je kazao da se do sada smatralo da dominatan položaj ima firma sa više od 40 odsto učešća na tržištu, ali će to ubuduće - ako izmena zakona bude prihvaćena - biti samo jedan od parametara za određivanje takvog položaja.
Za određivanje dominatnog položaja u obzir će se uzemati i drugi parametri: finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti, struktura tržišta i drugo, te će dominatan položaj moći da ima i firma koja ima i manje od 40 odsto učešća.
Po rečima miistra, novina je i to da se teret dokazivanja nepostojanja dominantnog položaja prebacuje sa učesnika na tržištu na Komisiju za zaštitu konkurencije.
Važna izmena je, naveo je Ljajić, odnosi se na odredbe o visini iznosa koji mora da plati onaj ko povredi pravila konkurencije. Računaće se celokupan prihod u svim zemljama u kojima kompanija posluje, a ne samo u Srbiji - kako je sada.
"Ako neka velika multinacionalna kompanija posluje u Srbiji, ako je komisija kazni sa jedan odsto, ona će morati da plati jedna odsto od ukupnog prihoda u celom svetu koji je ostvarila", objasnio je ministar.
Podsetio je da je do sada kažnjena komanija plaćala deset odsto od prihoda na teritoriji Srbije.
Ljajić je kazao da je izmenama zakona predviđeno da se rok zastarelosti i vođenja postupka pred Komisijom za zaštitu konkurencije produži sa tri na pet godina, i da Komisija bude oslobođena zatezne kamate ako njene odluke sud obori.
Do sada su u Savetu komisije za zaštitu konkurencije bili isključivo pravnici, a, kako je naveo, predloženo je da u Savetu budu najmanje po dva pravnika i ekonomiste.
