Radulović je na poslovnom skupu "Nova ekonomija - vizija 2014", rekao da se najvažnije reforme odnose na usvajanje izmena ključnih zakona, čišćenje bilansa u preduzećima, odnosno rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, kao i završetak procesa privatizacije.

On je ukazao da će 2014. biti veoma teška godina, jer će dosta ljudi izgubiti posao u procesu restrukturiranja preduzeća, dodajući da će se za godinu dana sagledati rezultati.

"Mislim da će rezultati biti vidljivi već tokom naredne godine, a pravi boljitak će se osetiti 2015", naveo je.

Ministar je kazao da će do kraja godine biti usvojeni zakoni o privatizaciji i stečaju i planiranju i izgradnji, a da se očekuje da će Zakon o radu biti do kraja godine u skupštinskoj proceduri, a da će biti usvojen u januaru. Zakon o radu bi trebalo da stvori bolje uslove za zapošljavanje, dodao je Radulović.

Ministar je rekao da će usvajanje izmena tih ključnih zakona doprineti poboljšanju ukupnog privrednog ambijenta u zemlji i privući više investitora.

On je naveo da bi postupak privatizacije preduzeća trebalo da se završi do kraja 2014, a da će do kraja ove godine biti realizovano "čišćenje bilansa u preduzećima", i da će se onda imati čista situacija.

Ambasadori: Vlada postigla napredak u reformama

Vlada Srbije je postigla napredak prepoznavši značaj sprodovođenja ekonomskih reformi kako bi se stvorilo adekvatno poslovno okruženje i ako se to nastavi, privući će još stranih investicija, poručili su večeras ambasadori SAD i Nemačke Majkl Kirbi i Hajnc Vilhelm.

"Ja znam da je Srbija na evropskom putu i da je to ključni korak da se uspostavi adekvatno poslovno okruženje", rekao je Kirbi na skupu "Nova ekonomija - vizija 2014".

Kirbi je ukazao da je vlada Srbije postigla značajne promene rekonstrukcijom, i da to potvrđuje da postoji potencijal za dalji napredak.

SAD pokušavaju, rekao je Kirbi, da pomognu u procesu sprovođenja reformi u Srbiji, kao što je usvajanje zakona o zapošljavanju i zakona u oblasti poljoprivrede, izgradnje...

Nemački ambasador Vilhelm je podsetio da su dve zemlje poslovni partneri već dugo vremena i da je njegova zemlja najveći trgovinski partner Srbije.

Prema njegovim rečima, nemačke kompanije su otvorile više od 20.000 radnih mesta u Srbiji.

"Mislim da će one nastaviti da dolaze u Srbiju jer je to uvek bila privlačna lokacija za investicije" istakao je Vilhelm koji je dodao da pod tim podrazumeva dobro obučenu radnu snagu po povoljnim cenama. On je ukazao da su se u Srbiji sada popravili i politički uslovi.

"Početak razrešenja pitanja Kosova izuzetno je popravilo imidž Srbije i u Nemačkoj, i u SAD i u drugim zemljama." rekao je nemački ambasador.

Srpska vlada je, naveo je on, preduzela mnoge inicjative u regionu i sada je konstruktivni igrač na tom polju.

"Ako se to nastavi, Srbija će privući još nemačkih i stranih kompanija" ocenio je Vlhelm.
Prema njegovim rečima srpska vlada bi trebala ponovo da razmotri pitanje subvencija jer, kako je rekao, to može presudno da utiče na investicije.

Šef sektora za evropske integracije i privredu pri delegaciji EU u Srbiji Frek Janmat rekao je da EU ima dva kriterijuma za ekonomski pristup kada je reč o zemljama kandidatima, a to su postojanje tržišne ekonomije i kapacitet da se suoče sa konkurentnošću unutar EU.

"U ovom trenutku nijedna zemlja na zapadnom Balkanu koja je kandidat za članstvo u EU ne može da se smatra tržišnom ekonomijom koja funkcioniše" rekao ej on.

Kada je reč o Srbiji, Janmat je naveo da postoji problem sa društvenim preduzećima, visokim nivom državnih subvencija i sistemom administiranih cena.

Govoreći o konkurentnosti on je ukazao da ne treba da budemo veliki pesimisti pošto su strukturne reforme u Srbiji već stupile na delo.

Oko 60 odsto izvoza Srbije rekao je on odlazi u EU što je impresivan nivo.

Prema njegovim rečima reforme će povećati konkurentnost Srbije i ona će se postepeno navići na takve uslove.

"Može se očekivati da će konkurentnost Srbije do trenutka pristupanja biti zadovoljavajuća" zaključio je on.

Janmat je ukazao da Srbija treba da bude ambicioznija kada je reč o budžetskom deficitu i podsetio da EK može da pruži mnogo konkretnije savete svim zemljama kandidataima pa i Srbiji.