Vlada Srbije kao manjinski akcionar Naftne industrije Srbije (NIS) želi da ta kompanija investira u rafinerije i zapošljava mlade, izjavila je Zorana Mihajlović.
Ministarska eneregetike je kazala da je dokumet Vlade Srbije o strategiji i planovima razvoja NIS-a dorađen i usaglašen sa poslovodstovm komapanije osim što je ostalo da se razreši pitanje duga Srbijagasa od 200 miliona dolara.
To je prvi dokument posle pet godina od privatizacije NIS-a, istakla je ona, kojim država definiše okvire po kojima će se ponašati kao mali akcionar. Mihajlovićeva je dodala da to ne dira prava većinskog akcionara ruskog Gaspromnjefta.
Ona je istakla da je prioritet Vlade Srbije da se investrira u obe rafinerije NIS-a, u Pančevu i Novom Sadu.
"Mora da se poveća količina prerade. Mi danas imamo količnu prerade nafthih derivata mnogo manju nego pred bombardovanje 1999. godine", kazala je Mihajlovićeva.
Ministarka energetike je navela da se širenjem poslovanja NIS-a u regionu, povećanjem prerade i ulaskom u sektor obnovljvih izvora energije i gradnje gasnih elektrana sigurno otvara prostor da se zaposle ljudi.
Ministarka je izjavila i da će u prva tri meseca naredne godine biti osnovan budžetski fond za zaštitu životne sredine u kome bi trebalo da bude najmanje 2,5 milijardi dinara.
"Taj fond će biti mesto gde će se slivati sav novac od ekoloških taksi i omogućiti finansiranje ekoloških projekata", kazala je ona.
Mihajlovićeva je kazala da će novca za taj fond biti i da neće biti prolongiranja njegovog osnivanja.
"Budžetski fond će za početak biti finansiran od dugovanja javnih preduzeća za ekološke takse. Samo Elektroprivreda Srbije treba da plati 2,5 milijadi dinara na osnovu tog duga", rekla je ona i dodala da ukupna dugovanja po ekološkim taksama inose najmanje 3,5 milijardi dinara.
Ministarka je kazala da nema ništa protiv da se taj dug plati u ratama, ali je istakla "da nijedno javno preduzeće ne može više da očekuje da im država neće naplatiti ekološku taksu".
"Naplata takse je pored ostalog način da se sačuvaju predeli u kojima se nalaze elektrane i rudna polja", rekla je ona.
Mihajlovićeva je precizirala da će se novac iz tog fonda trošiti za projekte zaštite životne sredine, prema unapred utvrđenim kriterijumima.
"Ministarstvo će definisati sektore koji će biti prioriteti i u odnosu na to praviće se javni konkursi i dodeljivati sredstva da se ne bi desilo ono što smo imali sa ugašenim Fandom za zaštitu životne sredine gde se finansiralo sve CD-i, knjige, ali suštinski se nije finasirala zaštita životne sredine", rekla je ona.
Ona očekuje da se odmah po formiranju budžetskog fonda objavi javni poziv za projekte, a prioritet će biti reciklaža i upravljanje otpadom, jer mogu da doprinesu zapošljavanju.
Mihajlovićeva je kazala i da su obaveze države koje je nasledila od ugašenog Fonda za zaštitu životne sredine oko 5,8 milijardi dinara.
"Država mora da isplati taj dug i sada se traži način da se to izmiri", rekla je ona.
Mihajlovićeva je navela i da će u prva tri meseca 2014. Skupština Srbije razmatrati izmene i dopune seta sistemskih ekoloških zakona, koji će biti usklađeni sa direktivama Evropske unije, među kojima su zakoni o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o zaštiti prirode, o hemikalijama.
Ona je istakla i da u 2014. mora da se bolje uredi odnos sa reciklažnom industrijom, odnosno sa reciklerima, pre svega u oblasti kontrole.
"Ispostavilo se da od 100 reciklera samo 15 zadovoljava zakonom propisane uslove, a cilj Ministarstva je da se osnuje što više malih porodičnih firmi koje će se baviti reciklažom kroz takozvana reciklažna dvorišta", rekla je ona.
Mihajlovićeva je kazala da bi prema procenama stručnjaka u reciklažnoj industriji, odnosno u malim i srednjim preduzećima iz te oblasti, moglo da se zaposli najmanje 10.000 ljudi.
