"Sistem finansiranja budžeta sada je loše uređen, pa se dešava da su budžeti lokalnih samouprava i socijalnih fondova u suficitu, a na nivou Republike imamo ogroman deficit, što govori da novac poreskih obveznika možda nije raspoređen na logičan način", rekao je Krstić u intervuju agenciji Beta.

Krstić je istakao da je njegov prioritet obezbeđivanje predvidivosti za poslovanje, odnosno da postoji jasan plan javnih finansija, kako bi oni koji posluju mogli da planiraju koliko će plaćati državi i koliko će se zaduživati.

Zbog bolje naplate poreza, kako je najavio, u Poreskoj upravi slede organizacione promene, a u toj službi će biti formirana grupa za borbu protiv sive ekonomije.

"I budžet za 2014. godinu je rađen na pretpostavci da ćemo se izboriti sa delom sive ekonomije", naveo je Krstić.

O poreskoj reformi, kako je kazao, razgovaraće se ove godine sa različitim grupacijama, od kojih je privreda jedna od najvažnijih, a rezultat tih razgovora biće ostvariv plan kojeg svi treba da se pridržavaju.

"Možemo da postavimo cilj, ali tako da sagledamo realnost i kako stići do nekog idealnog scenarija. Ako utvrdimo neki plan onda je važno da se držimo tog plana, da se zna kako funkcionišu tokovi novca i ko je za šta odgovoran", istakao je Krstić.

Komentarišući mogućnost smanjenja nameta na rad, Krstić je rekao da je to dugoročno moguće, ali pre nego što se smanje bilo kakvi nameti koji su javni prihodi treba utvrditi kako će se nadomestiti rupa u budžetu koja bi nastala smanjenjem tih nameta.

"Imajući u vidu iznos našeg budžetskog deficita i javnog duga, odnosno krhke javne finansije, nisam sklon akrobacijama u promeni poreskog sistema. Bez stabilnih finansija nisu moguće korenite promene u poreskom, kao ni penzijskom sistemu", kazao je Krstić.

U 2014. godini će, po njegovim rečima, biti utvđene određene izmene u penzijskom sistemu, kako bi počele da se primenjuju od naredne godine.

"To je praksa svuda u Evropi i u skladu je sa održivošću fiskalnog sistema. Sada u Srbiji trećina svega što budžet troši ide na transfere Penzijonom fondu, što je na duži rok neodrživo", rekao je Krstić.

Početni predlog je, kako je pojasnio, postepeno usklađivanje starosne granice za žene i muškarce za odlazak u penziju.

"Ukoliko bi se starosna granica za žene od 2015. godine podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno svake godine bi se ta granica podizala za po šest meseci", rekao je Krstić.