"Za Narodnu banku je neprihvatljivo da banke preko visokih kamata pokušavaju da nadokande druge gubitke uzrokovane nenaplativim kreditima, odnosno lošim procenama i rizičnim plasmanima", navela je pre nekoliko nedelja guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Tako, navodi RTS, kamata na dozvoljeni minus "koji niko ne koristi radi luksuza" je i do 45 odsto godišnje. Oni koji kasne sa otplatom duga, a trenutno ih je oko 300.000, plaćaju i dvostruko više.

Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić ocenio u emisiji javnog servisa da je moguć pad bankarskih kamata ukoliko se održi štabilnost domaće ekonomije i inflacija zadrži na niskom nivou.

Za štediše je najvažnija sigurnost banaka i raspoloživost sredstava u bankama, rekao je Savić, učestvujući u progarmu RTS-a.

Govoreći o mogućnosti skorijeg pada kamatnih stopa u domaćim bankama, Savić je ocenio da će to biti moguće ukoliko stabilnost ekonomije bude održana na postojećem nivou i inflacija ostane na niskom nivou, poput sadašnjih četiri odsto.

Savić je rekao da kamate u Srbiji polako padaju i to je dobro.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić kaže da je kriza u Srbiji uticala je i na banke i njima je danas teško da nađu dobre klijente kojima će plasirati kredite, jer je tražnja za kapitalom mala.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović  je podsetio da je pre godinu dana referentna kamata na dinare (belibor) bila 11,5 odsto, a danas 9,5 odsto, što je dokaz da kamate padaju.

Međutim, obaranje kamatnih stopa na minuse kod bankara "nije na dnevnom redu". A trebalo bi jer, kaže ugledni ekonomista i bivši član Saveta guvernera prof. Boško Živković, one su za sektor građana ekstremno visoke.

"Rizik u sektoru stanovništva je relativno stabilan, učešće neneplativih kredita u ukupnom dugu se ne menja već godinama i stanovništvo se pokazalo kao najslolidniji klijent naših banaka", kaže Živković.