Kako se "operisalo" u SIEPA

Ministarstvo privrede je početkom novembra podnelo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg direktora agencije Božidara Laganina, tereteći ga za nesavestan rad u službi.

Navedeno je, takođe, da Laganin nije obavestio nadležno ministarstvo i Komisiju za razmatranje prijava da SIEPA ima osam nenaplativih bankarskih garancija u vrednosti od  555.250 evra.

Agencija, čija je dužnost da se stara o naplativosti garancija, nije to činila, niti je obavestila nadležno ministarstvo.

Potraživanje po ovim garancijama tadašnje Ministarstvo finansija i privrede, koje je vodio Mlađan Dinkić, i SIEPA nisu prijavili u zakonskom roku Privrednom sudu koji vodi stečaj ovih banaka.

Obaveza SIEPA, prema važećoj Uredbi Vlade Srbije, bila je da prati garancije.

Sve garancije i dokumentacija fizički su bile čuvane isključivo u prostorijama SIEPA i Ministarstvo privrede nije imalo uvid u njih do 1. novembra prošle godine, kada je na zahtev Ministarstva izvršena zapisnička primopredaja garancija.

Tada je konstatovano da je trenutno nenaplativo oko 20 garancija vrednih više od dva miliona evra. Sva ostala dokumentacija o svim projektima se takođe nalazila u SIEPA, tako da je jedino ova agencija mogla da obavlja kontrolu.

Informacija je došla u javnost nakon što je od Dinkićevog naslednika, sada bivšeg ministra Saše Radulovića, samo dan pošto je stupio na dužnost traženo da prosledi šest garancija bankama na naplatu, iako te banke više nisu postojale. Među njima su Agorbanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd...Ministar je tada najavio "češljanje" Agencije i njeno ukidanje, a odgovornim proglasio Laganina.

Laganin je tada uzvratio da problem u SIEPI nije samo pola miliona evra nenaplativih garancija, već da taj iznos dostiže dva miliona evra, ako se doda 17 garancija banaka u stečaju, koje nisu blagovremeno zamenjene ili aktivirane.

Po njegovim rečima, ugovori su sklapani između firmi koje dobijaju podsticaje i Ministarstva finansija i privrede, a bankarske garancije su izdavane u korist Ministarstva i ono je jedino moglo da ih aktivira.

Ministarstvo privrede je obimnu dokumentaciju prosledilo nadležnom  tužilaštvu i Upravi kriminalističke policije (UKP).

Jedna od primedbi tog ministarstva odnosila se i na otvaranje radnih mesta u preduzećima koja su dobijala subvencije od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. SIEPA je javnosti predstavila da je na taj način otvoreno 55.000 radnih mesta, a po nalazima ministarstva bilo ih je svega 16.097.

Utvrđeno je da je bilo i slučajeva da je preduzeće ugašeno, svi zaposleni privremeno na jedan dan prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), da bi se odmah sutradan zaposlili kod investitora uz podsticaje.

Tako su mnogi investitori, uz poklonjeno preduzeće, dobijali i značajnu finansijsku podršku države, tako da se ne radi ni o svim zaista novim radnim mestima, navedeno je u saopštenju. Ministarstvo privrede nije bilo u stanju da utvrdi tačan broj novih radnih mesta koja su investitori otvorili uz podsticaje iz budžeta.

Ni za jedno preduzeće kome je SIEPA odobrila subvenciju ne postoji podatak o kapitalu i broju zaposlenih u trenutku potpisivanja ugovora, tvrdili su u Ministarstvu privrede.

Nije izvršena nijedna formalna ili materijalna kontrola kod investitora koji su koristili subvencije za otvaranje novih radnih mesta.

To je, po oceni Ministarstva, dokazalo da niko nikada u državi nije kontrolisao oko 240 preduzeća kojima su isplaćene subvencije. Među tim preduzećima su 163 aktivna projekta, 56 projekata u sistemu nadzora održavanja broja zaposlenih i 22 projekta koja su formalno okončana.

SIEPA je odmah nakon formiranja Ministarstva privrede, u septembru prošle godine, dostavila veliki broj izveštaja investitora koji treba da se kontrolišu, uz objašnjenje da to do tada nije rađeno, jer tadašnje Ministarstvo finansija i privrede nikada nije donelo Pravilnik o kontroli, koji je po Uredbi bilo dužno da donese.

To potvrđuje da NSZ nije kontrolisala sprovođenje ugovora sa investitorima u delu o zapošljavanju, dok Agencija za privatizaciju nije kontrolisala da li su ispunjene investicione obaveze.

Takođe, bez ikakvih kriterijuma i merila opravdanosti, u 78 slučajeva izvršeno je aneksiranje osnovnih ugovora investitorima, produžavani rokovi za ispunjenje obaveza, menjan je način isplate podsticaja i naknadno vršena revizija ranije odobrenih investicionih projekata i biznis planova.

Niko nije vodio računa ni o trošku kamata, jer investitori sredstva dobijaju unapred bez kamate.

Ministarstvo privrede je aktiviralo bankarske garancije u osam slučajeva u kojima investitori nisu izvršili ugovorene obaveze i time pokrenula proceduru za povraćaj u budžet 1.404.000 evra.

U mnogim drugim slučajevima nije moguće povratiti u budžet isplaćene subvencije, jer su banke koje su garantovale za ugovorene obaveze, kao što su Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd, u međuvremenu prestale da postoje.

Odgovorna lica u državnim institucijama nisu blagovremeno pokrenula pitanje zamene garancija, niti su ih prijavili kao potraživanje u stečajnim postupcima.

Ministarstvo je u više navrata  od SIEPA zahtevalo i da pre dostavljanja zahteva za transfer podsticajnih sredstava prekontroliše da li investitor odstupa od ugovorene obaveze, što je SIEPA odbijala da uradi tvrdeći da to nije njihov posao.

Ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić ponavljao je da se SIEPA ne sme gasiti, i da, ako ima individualnih propusta, za njih bi trebalo da odgovaraju pojedinci a ne da se gasi kompletna institucija koja je, kako je on tvrdio, omogućila da u Srbiju dođe oko 250 različitih ivestitora.

SIEPA se, takođe, oglasila navodeći da je jedina institucija Srbije koja organizuje po 20-ak sajamskih nastupa za srpske izvoznike širom sveta i administrira podršku države za podizanje konkurentnosti domaćih malih i srednjih preduzeća.

Podsetila je da ima i izraženu izdavačku delatnost, sa više desetina raznih promotivnih izdanja o Srbiji i industrijskim sektorima ili sajamskih brošura, a takođe je dobitnik i velikog broja međunarodnih nagrada i priznanja, pre svega u poređenju sa drugim agencijama za promociju širom sveta.

SIEPA je tada podsetila i da je Svetska banka svrstala agenciju  u grupu od osam najboljih agencija ove vrste na svetu, a takve agencije imaju i najrazvijenije zemlje poput SAD, Švedske, Nemačke, Japana...

Odlukom Vlade Srbije, usvajanjem Predloga zakona u budžetu za 2014.godinu. Dotadašnji predsednik  agencije Božidar Laganin je prethodno podneo ostavku.

Vlada je 25. novembra imenovala Vladimira Milenkovića za vršioca dužnosti direktora agencije.