Taj popis će biti obavljen uz podršku Svetske banke od oko 60 miliona dolara, rekao je Ilić i dodao da  je u Srbiji podneto oko 800.000 zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata, 80.000 novih i 720.000 starih.

Prema njegovim rečima, vlasnici tih objekata neće morati nigde da se prijavljuju, već će službenici katastra sami popisati objekte.

To, ipak, ne znači da će popisani nelegalni objekti na taj način imati isti status kao i legalni, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.

"EU nam je postavila uslov da upišemo sve objekte u jedinstvenu evidenciju da bi ušli u zajednički katastar EU", rekao je ministar građevine u tehničkoj vladi, i dodao da će zahvaljujući tome Srbija moći da konkuriše za neke projekte kod banaka.

Katastar će, kako je objasnio, dobiti nalog da popiše sve objekte ako se nova vlada dogovori o tome, kako bi Srbija imala bar jedinstvenu evidenciju objekata kada građani već nemaju novca za legalizaciju.

"Narod nema pare za legalizaciju, jer je za njih skupa. Narod nema novac ni za takse za upis u katastar, niti da plati geometre", istakao je Ilić.

Kako je rekao, Ustavni sud je jasno i glasno definisao uslove legalizacije, prema kojima se ne može vršiti umanjenje zakonskim odredbama, već to mogu da urade jedino lokalne samouprave svojim odlukama i pravilnicima, kojima određuju cenu legalizacije i povlastice.

Ilić je podsetio da je Ustavni sud oborio prethodnu "Dulićevu legalizaciju", jer se država umešala u nadležnost lokalnih vlasti.

Jedinstvena evidencija objekata će ubrzati izdavanje građevinskih dozvola i olakšati rad Kancelarije za brze odgovore, rekao je ministar i dodao da će ti podaci biti dostupni i preko interneta.

On naglasio da je u prethodnih nekoliko godina bilo dosta nelegalne gradnje.

Zakon o uređenju prostora i izgradnji je, prema njegovim rečima, potpuno pripremljen i naći će se na dnevnom redu na jednoj od prvih sednica vlade, pošto je dobio saglasnosti svih ministarstava i institucija.

Ilić je dodao da bi taj zakon, nakon usvajanja njegovog predloga na vladi, trebalo što pre usvojiti u parlamentu.

Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju po Zakonu o legalizaciji objekata istekao je 29. januara, kao i rok dat lokalnim samoupravama da utvrde visinu naknada i umanjenja. Po starom zakonu rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bio je do 11. marta 2010, i do tada je bilo prijavljeno oko 720.000 nelegalnih objekata u Srbiji, od čega u Beogradu oko 180.000.

Zakon o legalizaciji objekata je stupio na snagu 1. novembra i predvideo je rok od 90 dana za podnošenje zahteva za legalizaciju i donošenje cenovnika legalizacije na lokalnom nivou. Njime se predviđa obimnija projektna dokumentacija i veći troškovi za vlasnike.

Inače, Zakon o legalizaciji objekata predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, ali lokalne samouprave mogu da smanje taj rok.

Gradovi i opštine mogu da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.

Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.