Ovakvu, donekle parakodsalnu situaciju trgovci objašnjavaju dobrim snalaženjem u teškim uslovima poslovanja, dok analitičari tvrde da su njihovi veći profiti rezultat sve bolje pozicioniranosti na tržištu.

Tako agroekonomista Milan Prostran objašnjava za Tanjug da su krupni trgovci jednostavno iskoristili krizu da se bolje pozicioniraju za dolazak novih trgovinskih lanaca.

"Kupovna moć jeste u padu, ali trgovci računaju da će taj period proći i da će se ovde razviti još jača konkurencija dolaskom novih trgovinskih lanaca", navodi on, i dodaje da iz tog razloga velike igrače kupovna moć trenutno ne opterećuje.

On dodaje da će najveći trgovci nastojati da svoje pozicije što više učvrste širenjem svojih mreža.

Zvaični podaci iz konsolidovanih finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre pokazuju, inače, da je trgovinski lanac Idea svoje gubitke u prošloj godini smanjio za 1,7 milijardi dinara, Delez je sa 8,7 milijardi dinara gubitaka u 2012. prošlu godinu završio u plusu od 4,6 milijarde dinara, Mercator S je prošlu godinu završio uz dobit od 518 miliona dinara, dok je 2012. poslovao sa gubitkom od 382 miliona dinara.

DIS je lane poslovao približno kao i u 2012. godini ostvarivši profit od jedne milijarde dinara, dok je Aman povećao profit dva i po puta na 202 miliona dinara.

Jedino je Univereksport zabeležio blagi pad profita za oko 20 miliona dinara, mada je pozitivno poslovao završivši 2013. godinu u plusu sa 388 miliona dinara.

Istovremeno, kupovna moć je u konstantnom padu i, kako je nedavno za Tanjug naveo ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, očekuje se da se taj trend nastavi i u ovoj godini.

Direktor Deleza za Srbiju, BiH i Crnu Goru Džon Kiricis objašnjava u izjavi Tanjugu da je poslovanje Deleza na srpskom tržištu stabilno uprkos padu kupovne moći građana, te ističe da je prednost njihovog sistema u odnosu na konkurenciju što imaju vise od 380 objekata a time i mogućnost da na različite načine reaguje na potrebe potrošača.

Kiricis podseća da je Delez među prvima na tržištu ponudio robne marke, ali i da je ova kompanija kreirala dobro poznate akcije i promocije koje su usklađene sa dinamikom potreba potrošača.

"Samo u toku prethodne godine snizili smo cene za više od 2.000 artikala, a ukupna vrednost ove investicije u cene procenjuje se na oko 15 miliona evra", naveo je on .

Srpsko tržište je, kako prvi čovek Deleza ističe, jedno je od atraktivnijih za velike trgovce, s obzirom da savremeni trgovinski formati čine tek 42 odsto tržišta, dok ostatak čine tradicionalne trgovine.

Bolje poslovne rezultate u DIS-u objašnjavaju uštedama na troškovima i optimizacijom radnih procesa.

"Trenutno postoje negativne tendencije na tržištu, pa je ono u padu", navode u DIS-u za Tanjug.

U Univereksportu objašnjavaju za Tanjug da je za nijansu slabija dobit u 2013.godini rezultat dešavanja na tržištu u prošloj godini.

"Niko od nas ne reaguje identično na krizne i dobre periode. Zbog toga i nismo svi ostvarili bolji rezultat", navode u Univereksportu.