Sistem je spreman za modernizaciju, ali su potrebna i trenutna rešenja, budući da se nestabilno vreme očekuje i narednih dana, javlja RTS.

Ministar zadužen za vanredne situacije kaže da je sistem protivgradne zaštite u Srbiji prevaziđen i najavljuje novi - zaštitu iz vazduha, odnosno zasipanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.

"Tako da bi mi naletom aviona na gradonosne oblake i njihovim zasipanjem jednostavno vršili dopunu zaštite u pojedinim zonama i tako razbili gradonosni oblak u startu", objašnjava ministar zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić.

Dok ne pristignu avioni građani i poljoiprivrednici "osuđeni" su na raketaše, zaštitne mreže za zasade i – osiguranje da se umanji šteta.

Iz Čačka, Kragujevca, Pirota, Niša stizale su ovih dana iste slike - oštećeni krovovi, iščupana stabla, uništeni zasadi i voćnjaci. Najveću štetu pretrpela je poljoprivreda, a najgore je bilo u Kosjeriću, gde je padao grad veličine teniske loptice.

Bez velikih posledica su jedino oni koji su zasade zaštitili protivgradnim mrežama. Njih je, međutim, malo, jer je takva zaštita skupa. Da bi pokrili hektar malinjaka - treba im od 12.000 do 17.000 evra. Ko taj novac nema, uzda se u rakete.

"Protivgradne stanice nemaju rakete. Evo, kod mene u zaseoku, čovek je juče imao tri rakete i tri je ispalio. Danas ili sutra, ako oblaci krenu, on nema čime da nas brani", kaže Vlada Nikolić iz Udruženja proizvođača malina "Crveno zlato".

 Na područjima koje je pogodilo nevreme delovala je protivgradna odbrana, kažu u Sektoru za vanredne situacije. Incidenti u Kragujevcu, kada su delovi rakete povredili jednu osobu i oštetili objekte, tvrde, spadaju u godišnji prosek od tri promila neispravnih raketa.

 "Juče je ispaljeno 856 raketa. U neka vremena kad je bilo više raketa, bilo bi ispaljeno dva do tri puta više", kaže Đorđe Kardum iz Sektora za vanredne situacije.

Mnoge zemlje odavno oblake ne razbijaju raketama. I kod nas postojeća zaštita, kažu stručnjaci, mora da se dopuni.

 "Mislim da sistemski treba da se donese zakon koji će stimulativno delovati na proizvođače, koji jedan deo svoje zarade upravo plasiraju u preventivu, odnosno u nabavku tih mreža i da kažemo osiguranja useva. I treće, mislim da osiguravajuća društva treba da ulažu deo sredstava upravo u preventivu", kaže Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

 Još jedan način da se umanji šteta je osiguranje zasada. Iako je cena koju platimo posle grada višestruko veća od visine premije, nizak standard ne dopušta većini da misli unapred.